“Србију треба бацити на колена”, гласила је некада линија немачке политике за Балкан, коју је наметнуо министар спољних послова Клаус Кинкел. Изгледа да је Гвидо Вестервеле кренуо стопама тог либералног духа. Тек што је стигао у Београд, већ је тешко прекорио свог српског домаћина.

Србија се налази на опасној странпутици са оваквом Резолуцијом. Она је уједно последњи симбол поражавајуће политике која прети да српску борбу за очување државе претвори у потпуни колапс. Данашња Резолуција, која је спорна и формално и суштински, је последњи показатељ да Србија не само да не препознаје сопствене “црвене линије”, већ да исте никада нису ни постојале.

Немачки шеф дипломатије Гвидо Вестервеле саопштио је званичном Београду, оно што се могло наслутити још 1999. године, а што је било очигледно 2001. године: да Србија наводно може рачунати с европском перспективом само ако у догледно време призна независност самозване косметске државе и да у наредних 10 година наша земља уопште неће ући у ЕУ чак и ако призна ову нову „државу“.

До друге половине 2010. године, у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, који је поставио задатак да дезинтегрише, а у коначном резултату, промени постојеће стање у региону Рашка област (Санџак). Треба имати на уму и искуство етно-конфесионалног рата на територији Босне и Херцеговине, у току кога су се управо „санџаклије“ показале као нејнепомирљивији екстремисти.

Касно Ивица на Космет стиже. Ивица Дачић из дубоке амнезије призвао у сећање одредбу Резолуције Савета безбедности 1244 по којој ће СР Југославија, односно Србија имати право да упути на Косово и Метохију до 1.000 својих војника и полицајаца. Захваљујући реформама Војске Србије, за које су се здушно залагали Борис Тадић и Драган Шутановац, чак и када би нам било дозвољено да пошаљемо 1.000 војника на КиМ, питање је да ли би то били у стању да учинимо…

Ако је “веома позитиван корак” за владу САД да се на европском тлу ствара “држава с огромном муслиманском већином”, онда са математичком прецизношћу можемо предвидети да ће Вашингтон дати ништа мање жустру подршку независном Санџаку који би повезивао Косово с Босном. Већ знамо да је безрезервно посвећен централизованој, постдејтонској Босни. За очекивати је да ће САД пружити подршку и сваком будућем Исламистану дуж Трансверзале: од (кон)федерализоване Македоније до помачко-исламске Источне Румелије у јужној Бугарској.

Од медијске политике Тадићева екипа је направила целу политику, а посебно оно што чини Председник републике који је узурпирао уставне надлежности Владе Србије. Он је узурпирао 80 одсто наше спољне политике. Он би према Уставу требало да представља нашу државу у земљи и иностранству, а не да води читаву политику. Он је хладнокрвно јавно рекао да се одлука о тражењу мишљења МСП-а о Косову није доносила у Јеремићевом, већ у његовом кабинету. Тиме је директно прекршио Устав.

Ових дана пласирају се приче о могућој размени територија како би новостворене националне државе биле етнички заокружене, а мир дуготрајно осигуран. Ради се о НАТО превари срачунатој да олакша даље комадање српских земаља и учвршћивање њихове окупације путем формалних атлантских интеграција.

Три земље чланице Европске Уније и Хрватска, која још није чланица, осмелиле су се да наступе у јединственом фронту и створе енергетску унију са јасним циљем: да се супроставе енергетској, па, према томе, и политичкој зависности од Москве. Цена је, додуше, импресивна, али и неопходна за стицање енергетске и политичке независности од Москве.

У Београд је стигао министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервале, а сутрадан одлази у Приштину. Ситуација је постала експлозивно опасна пошто су власти Косова забраниле посете Покрајини званичних личности из Србије. Експерт за Србију из Института славистике Руске академије наука Александар Карасев изјавио је за „ВН“, да „шира војна операција подршке косовским Србима из Србије, која претендује да уђе у ЕУ, данас није могућа“. Међутим, „нико не може гарантовати да се у земљи неће појавити некакве добровољачке дружине…