Српски режим стално наглашава пријатељство са Русијом, подударност интереса и захвалност за принципијелну подршку поводом Косова и Метохије, а у реалности ради на томе да постане део антируског блока и политике.

Анализа спољне и безбедносне политике Европске уније. Она се спроводи од почетка деведесетих година прошлог века без већег успеха посматрано са становишта циљева спољне и безбедносне политике који су промовисани у оснивачким уговорима ЕУ. То је време настанка униполарног света и његове кризе која се уочава последњих година. Европска унија није успела да створи свој идентитет на међународној сцени…

Ако бисмо судили по коментарима читалаца на објављене текстове о НАТО-у на „Политикином“ сајту, рекли бисмо да је став према овој војној организацији у Србији већински негативан. Имајући вероватно у виду то преовлађујуће јавно мњење, уследила је иницијатива с потписима двеста познатих личности да се у Србији организује референдум о (не)приступању НАТО-у, а наш лист је управо тим…

Апсолутна је лаж да би за нашу земљу чланство у НАТО-у било јефтино. Случајно сам био у Америци када је у Торонту на чело алијансе дошао Британац Роберстон уместо Американца Коена. Предајући дужност, Коен је критиковао европске чланице алијансе, учеснице злочиначког напада на Југославију, да су у окршај са Србијом ушле неспремне и са застарелом ратном техником.

Таман кад сам помислио да грађанско друштво има као циљ демилитаризацију, укидање војних пактова и денуклеаризацију, одједном неки његови представници постадоше тврди заговорници уласка Србије у НАТО…

Ако Србија истраје на жељи да уђе у НАТО, мораће да се одрекне Косова, након чега ће и Русија бити приморана да преиспита свој став према Косову, јер „не можемо бити већи Срби од Срба”, каже за „Блиц” Дмитриј Рогозин, стални представник Русије при НАТО, у одговору на полемику која се захуктала у Србији о могућем чланству у НАТО.

A few years ago, I would have accepted the argument that Serbia should tie itself to Nato as firmly as possible, by full membership if needs be, in order not to find itself surrounded by countries that were all Nato members. However, for some time now, I have not regarded this reason as very convincing. I cannot see which of Serbia’s neighbours pose a threat to the country, and I do not think that Nato would attack it only because of its refusal to become a member.

Овај удружени подухват ће житељима Србије, а посебно многогрешним Србима, као и заинтересованим странама из иностранства, показати и доказати да је држава Србија, заједно са РС-ом, учесник „удруженог злочиначког подухвата“, односно да су Срби криви као народ. Марти Ахтисари, архитекта и нобеловац, је изрекао исту тврдњу. На тај начин резолуција еволуира у стуб који подупире независност монструм- државе Косово, што ће свакако судије МСП имати у виду приликом доношења мишљења о законитости цепања територије Србије.

НАТО скор у Србији је злочиначки, и политичка класа нема права да то игнорише. Ниједан народ на планети који респектује своју историју и сопствени народ не би дозволио да његови политички лидери пређу преко оваквог ужаса. Бахатост као манир у свему илустровали су Американци пославши нам у госте пилота који нас је гађао уранијумским бомбама (а наши су га, онако српски срдачно, дочекали на Батајници). Једини исправан државнички став о овом питању је: најпре референдум, па потом, у случају народног „да“, директно извињење новог генсека НАТО-а Србији, па преговори о накнади штете…

Београд оваквим понашањем слаби односе и са Русијом и са Америком. Чини ми се да неки људи у Београду мисле да су паметнији и способнији од Руса и Американаца и да могу да их изманипулишу за сопствени интерес и маркетинг.
У Србији постоји лажна дебата о Европској унији. Представа да у Србији постоји неки озбиљан антиевропски блок, није тачна. То је креација политичког маркетинга да би се застрашили гласачи и на тај начин ојачала позиција такозваних проевропских снага у Србији.