Чим ви седите на истом скупу са представницима сецесионистичке власти, која би требало да буде кривично гоњена а не да се са њом расправља о разним темама, улазите у процес успостављања добросуседских односа, што су од нас тражили и тек ће се тражити. Уместо да са партнерима из ЕУ седнемо за сто и о тим проблемима расправимо у једном отвореном дијалогу, ми забијамо главу у песак и, под паролом да Европа нема алтернативу, практично прихватамо сецесију Косова и Метохије.

Одлука да се Босни и Херцеговини понуди Акциони план за чланство у НАТО је, допустићете, и једини конкретни резултат дводневног неформалног сусрета министара иностраних послова 28 земаља – чланица НАТО у Талину, који је одржан 22. и 23. априла. За сада није реч ни о каквим роковима или гаранцијама пријема бивше југословенске републике у Северноатлантску алијансу. Међутим, сада се Босна и Херцеговина сматра званичним кандидатом за улазак у НАТО, престигавши у том погледу, поред осталих, Украјину и Грузију.

За Вашингтон и Брисел прихватљив је овакав след: најпре да Срби изруче генерала Младића, потом следи увијена пресуда Међународног суда Уједињених Нација о Косову, а иза ње расплинута дебата у УН. А албански екстремисти пак могу покушати да предухитре нове преговоре и дискусије у УН, како би де фацто ликвидирали проблем Северног Косова и ослободили се од непотребног међународно-правног завлачења.

У насталој ситуацији постоје озбиљна питања и српским руководиоцима. Јер управо они, без обзира на све што се догађа на Косову и око њега, настављају да се моле Европској унији и куну у верност евроинтеграцијама. Самит ЕУ – Балкан 20. марта у Словенији представљаће тренутак истине и за Србе. На две столице не може седети не само Брисел, него и Београд.

Филм Рикарда Јакона „Бескрајни рат“ шокирао Европу. Како је могуће да десетине хиљада војника, нису успели да зауставе неколико хиљада бивших бораца ОВК и да заштите Косовце српске националности? Ко је подметнуо бомбу под аутобус „Ниш експреса“, како су гинули сведоци недела Рамуша Харадинаја и како је његова породица од дућана у Дечанима стигла до велелепног дворца, зашто Хашима Тачија зову „Змија“… само су нека од питања која је отворио и немилосрдно сецирао италијански новинар.

Вилијем Монгомери, бивши амбасадор САД у Београду, изјавио је у ударном термину ТВ Београд као јавног сервиса, да је одлука о независности Косова била донета 1999. године и да цела ова прича током протеклих седам година представља једну симулацију, једну игру и једно заваравање.

Авганистан нам пружа један од најважнијих показатеља циља којем Вашингтон стреми у настојању да створи нов, снагаторски НАТО. Реч је о одлучујућем испиту после којег ће се знати да ли је Алијанса кадра да се бави мисијама великих размера и ван своје територије. После осам година, резултати су разочаравајући. Последица свега је – дисфункционалност.

Војна неутралност је најбоље решење. Војно неутрални су и Шведска, Финска, Швајцарска, Аустрија, Ирска, Кипар, Малта, па зашто то не би била и Србија. Ирска није хтела да ратификује Лисабонски споразум док јој се није гарантовала војна неутралност. Сада је у Србији наступила једна хистерија под формом „да су сви ушли око нас у НАТО, а ми нисмо, па смо небезбедни“. То су глупости. Какве то везе има што су сви око нас у НАТО-у. Или је можда реч о једној класичној уцени…

Након агресије из 1999. године, тона бачених бомби, стотина убијених људи, порушене и затроване земље, ми у Србији барем знамо да НАТО не постоји ни зарад очувања колективне безбедности. Зато чуди што се могућност уласка Србије у ту војну организацију уопште и помиње. Тим пре што је таква опција и логички незамислива. Наиме, НАТО, тј. САД и данас имају и спроводе геополитичке циљеве који су у директној супротности са виталним интересима Србије и српског народа.

Да ли је изјава Андерса Фог Расмусена који је предложио Русији да узме учешће у рату у Авганистану, најава нове политике САД-а и Велике Британије која подразумева нове односе између НАТО-а и РФ, или само лош мамац у тренутку када се Алијанса суочава са никада снажнијим отпором авганистанског народа?