Првог јула почело је председавање Белгије Европском унијом. Оно може постати нова проба за „јединствену Европу“, имајући у виду проблеме у самој Белгији и њене компликоване односе са кандидатима за улазак у ЕУ из Балканског региона. У Белгији се у фебруару и марту распирио нимало наивни скандал у вези са масовним демонстрацијама албанских избеглица и илегалних имиграната у Бриселу. Они су захтевали од владе финансијску помоћ, станове и посао…

После Немаца и Стивен Вордсворт, амбасадор Уједињеног Краљевства у Београду је „одлучио“ да буде директан. Не верујем ни да је Милица Делевић изненађена. Мада, истини за вољу, Немци нису помињали Косово. Консеквентни, какве их је бог дао, Швабе су само рекле: Не може!

Аутономашка политика никад у историји није добила никакву плебисцитарну или референдумску подршку народа. Напротив, увек је била октроисана. Народ је гласао за ову власт јер им је обећала експресни улазак у Европску унију, нова радна места, раст стандарда, социјалну одговорност, побољшање здравствене заштите, пензијског осигурања… Међутим, једино што је кадра да одради, било је усвајање „Корхецовог Статута“ Војводине, акт без икаквог демократског легитимитета.