У књизи “Срби и Немци – Традиција заједништва против предрасуда“, Шубертова као златно доба Српско – немачке културне сарадње наводи почетак 19. века, када је Вук Стефановић Караџић водећим немачким интелектуалцима тог доба приближио српску културу. За српску културу заинтересовали су се немачки писци: браћа Грим, Хердер, Хумболт, а Гете је препевао “Хасанагиницу” и на тај начин увео српску песму у европску књижевност.

Уочи предвиђене за 17 и 18. мај наредне рунде преговора делегација Београда и Приштине, четврте по реду, на Косову су се појавили нови озбиљни знаци чињенице да званични Београд припрема предају позиција албанским сепаратистима. Одмах после неочекиване посете Приштини шефа делегације српске владе на преговорима, Борислава Стефановића, заменик премијера и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић је први пут, на тако високом нивоу, изјавио о потреби да се Покрајина подели на српски и албански део.

Ништа неће бити као што је било! Претпостављам да ће ставови које су поједине земље имале у време кризе у Либији бити пресудни за будуће односе и то ће највише осетити Фанцузи и Италијани. И преурањено изношење ставова наше земље ће угрозити односе између Србије и Либије. За сада не знам какве, али последице ће сигурно остати. Могли смо да урадимо све дугачије јер са Либијом имамо велике пословне аранжмане и то смо морали да имамо на уму при оцени догађаја у Либији.

Све “револуције” се догађају у земљама америчким клијентима, чуварима америчке политике на Блиском истоку и северној Африци, па су амерички оперативци имали слободан приступ целој инфраструктури друштва. Све се, дакле, зна: како је дошло до “револуција”, ко је организатор и финансијер. Назиру се други, стратешки циљеви, пре свега Америке. Изнад свега то су елиминисање утицаја Ирана и спречавање економског продора Кине.

Гледано са унутрашњег становишта, Косово ће све више постајати неуспели пројекат на који ће западне земље морати да троше време и новац како би га одржавали у животу, без икакве наде да ће моћи да изграде самоодржив и организован систем. Гледано са спољног аспекта, Косово у будућности може бити само повод за бламажу западних дипломатија…

Невероватно је како држава Србија упорно избегава заштиту својих националних интереса. То је већ редовна појава од 2008. године и доласка на власти квази-идеолошке групације назване „(не)европска Србија“. Да Србија не уме, или неће да штити своје интересе и да искористи спољно-политичке прилике које се стварају у свету, показује и недавни догађаји око Резолуције и саопштења Дика Мартија.

Сем владајућег двојца на челу Француске и њене дипломатије (председник Саркози и министар спољних послова Кушнер) практично читав политички естабилишмент, укључујући и десну и леву опозицију, има далеко више разумевања за српске интересе, што даје наду да ће се традиционално добри односи са Србијом моћи наставити и у будућности.

Нема разлога да Србија не сарађује са ОУКБ-ом, јер у данашњем мултиполарном свету, препуном безбедносних, економских и технолошких изазова, свака земља мора да има алтернативу. Зато је потребно да Скупштина Србије, што пре, иницира формирање делегације при Парламентарној скупштини ОУКБ-а, закључено је на Међународној конференцији “Парламентарна сарадња Републике Србије и Организације уговора о колективној безбедности”, одржаној 4. октобра у Медија центру у Београду.

Дато је на знање да је очигледно да Србија не тежи тој врсти несврстаности, да је на суштински начин наставила да робује начелима униполарног света, успостављеног после пада Берлинског зида, иако свет више није униполаран какав је до само пре неколико година био, и да, као таква, Србија не доприноси стварању вишеполарног света, који је једина гаранција суштинског суверенитета свих држава. Стога је чак и положај Србије као посматрача у Покрету несврстаних доведен у питање, и може се догодити да Србија и тај статус изгуби.

ЕУ је припремила, координирала и спровела једнострану сецесију Косова од Србије: лобирала је за избор Мартија Ахтисарија као “човека од поверења” за посредника у преговорима, дала пуну подршку његовим предлозима за надгледану независност, Европски парламент је прва институција у свету која је подржала косовску независност, шефови држава ЕУ су на самиту децембра 2007. године донели одлуку о заобилажењу Савета безбедности УН и учешћу у процесу названом „координација декларације о независности”.