Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

Верица Бараћ је у праву када каже да у Србији нема услова за изборе јер нема слободних медија. Доказе је изнела у разорном извештају Савета за борбу против корупције, који су ти исти медији углавном прећутали, док га је Влада Србије хладно игнорисала. Како се избори приближавају, власт почиње да затеже узицу коју медијима држи око врата. На ред за гушење дошло је Удружење новинара Србије…

Влада Србије разрешила је почетком марта 2010. године државног секретара у Министарству економије и регионалног развоја Дејана Јовановића, а потом га именовала на функцију директора Националне службе за запошљавање. Месец дана касније, на упражњену функцију државног секретара именована је Драгијана Радоњић Петровић широј јавности до тада позната као генерална директорка брокерске куће M&V Investment и члан утицајног клуба „Привредник“. Њој је у надлежност поверена брига о развоју малих и средњих предузећа, као и о равномерном регионалном разво

Захваљујући свађи између Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића и редакције “Курира”, јавност у Србији сазнала је да овај београдски таблоид покушава да купи удео ВАЦ-а у “Политици”, “Вечерњим новостима” и новосадском “Дневнику”. Битно је то да је “Политика” српска институција, једна од последњих установа које су Србији остале. Држава поставља управни одбор “Политике”, што значи да јавност има право да зна све што је у вези са “Политиком”. Сваки покушај прикривања било чега у вези са “Политиком” прворазредни је скандал.

Фонд “Слободан Јовановић” је у сарадњи са магазином “Печат” издао књигу Николе Врзића “Викиликс” – тајне београдских депеша. На трибини Фонда, која је одржана 9. децембра 2011. године на Коларчевом народном универзитету, представљена je Врзићева књига. Након кратког обраћања издавача, у чије име су говорили Миле Савић и Милорад Вучелић и уводне речи Душана Ковачева, о књизи су говорили Мирослав Лазански, Љиљана Смајловић, Војислав Коштуница и аутор књиге, Никола Врзић.

Проблем је у томе што дискурс неојугословенства и даље доминира српском друштвено-политичком стварношћу, кроз причу о добросуседским односима на путу евроинтеграција. Они који мантру о погрешној политици форсирају су по правилу евроунијате, па због тога имају и доста медијског простора. Причу о добросуседским односима као императиву на путу ка ЕУ заснивају на мантри о погрешној политици, не би ли спровели национално помирење по коминтерновском моделу…

Направили нам „шанадан“ мост, па још хоће трипут скупље да нам га наплате Највећи европски мост на Дунаву изграђен на је на рачун Србије у Војводини. Инжењери „мителојропе“ су га направили на клизишту за које „зна и баба Мара“. „Мустре бечке“ би сад од грађана Србије да наплате сопствену бруку и неспособност, иако су на време упозорени од домаћих инжењера да мост не треба да граде на клизишту. Немци се моле да их нико ништа не пита, а Енглези ћуте.

Када је у јесен 1998. године – тада се над Србијом већ надвила опасност од НАТО агресије – због „ширења страха и дефетизма“ накратко забрањен „Данас“, био сам веома љут. И онда ми је сметало што је та новина свој борбени опозициони став према тадашњем режиму неретко мешала са антисрпским деловањем, али ипак ми је деловало да се радило о гушењу медијских слобода, а не о оправданом сузбијању пропаганде оних који су се спремали да на нас насрну како би нам, за почетак, отели Косово и Метохију.

Над медијима у Србији врши се снажан политички притисак, због чега је над њима успостављена потпуна контрола – више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације, јер под снажним притиском који стиже из политичких кругова, медији прећуткују догађаје или о њима извештавају селективно и непотпуно. Ово се наводи у Извештају о притисцима и контроли медија у Србији Владиног Савета за борбу против корупције који је објављен у четвртак.

Зашто се о пребијању српских дечака од стране мађарских екстремиста у Темерину ћутало данима? У ноћи између 11. и 12. септембра екстремисти мађарске националности брутално су у Темерину напали петорицу српских дечака, дословно их премлативши металним шипкама и ланцима. Мађарским хулиганима и неофашистима који се окупљају на том месту чињеница да се неко усудио да у тој улици говори српски језик учинило се као „провокација“, иако је та улица баш усред земље Србије.