Напуштајући шездесетогодишњи глиб марксистичког модела и муњевито потањајући у амбис либералног коцепта током последњих 11 година, српски Народ је направио трагични егзистенцијални салто мортале са епилогом најмање једнако погубним као и оним који је био последица марксистичке парадигме. Сада је време да у Србији буде рехабилитован политички и животни образац, заснован на просвећеном традиционализму као брани од свих екстремизама…

Може се повући директна паралела између елите из титоистичких времена и данашње елите, имајући у виду да су став према српском питању и методи спровођења идеја апсолутно исти. Наиме, врло је лако увидети да су позивање на либерализам и демократске вредности само фарса, маска за једно тоталитарно размишљање коме је инхерентна потреба за гушењем супротног мишљења. Матрица размишљања је потпуно на трагу Брозових послушника- ослабити Србију, изражавати презривост према српској култури и традицији…

Др Милан Брдар је говорио о савремености национализма на трибини Фонда Слободан Јовановић, на Коларчевом народном универзитету, 26. маја 2011. године. Говорећи о савремености национализма данас, др Брдар је нагласио да је данас “рационално бити националиста у Србији“, и подсетио да су „у Србији увек сукобљене слобода, заједница и једнакост“. Постоји и проблем односа права и правде.

Продаја Телекома је добра прилика да домаћи неолиберални економисти одрже нацији јавни час о функционисању тржишта и његовој митској ефикасности. Прво правило ефикасног тржишта је да роба вреди онолико колико је купац спреман да плати, без обзира да ли се продају семенке, зелена салата, Телеком или ЕПС. Ова теорија не прихвата постојање стратешких роба. Све је на продају, а цена коју купац плаћа је увек објективна и у њој је садржано све што се о роби зна, а и о њеном продавцу. Тачка.

Британски економисти су још пре два века поставили питање: «шта је узрок економске кризе?», а онда закључили да је то погрешно питање. Посматрајући кризе, приметили су да свакој кризи претходи један период лажног просперитета, и закључили да је криза само последица тог лажног просперитета. Зато, питање треба да гласи «шта је узрок тог лажног просперитета?». На то питање одговор нам је дао, још пре сто година, економски геније и највећи економиста свих времена – Лудвиг фон Мизес. Одговор гласи – инфлационизам – монетарна и кредитна експанзија.

Карл Попер спада у оне политичке теоретичаре са јаким холистичким предзнаком. Он држи да политичка теорија није неко аутономно подручје духа, већ да понајвише зависи од наших епистемолошких научавања. Сходно томе, он већи део своје двотомне књиге „Отворено друштво и његови непријатељи“ посвећује философији науке, тој специфичној оптици кроз коју сагледава како епистемологију тако и политичку теорију. Није потребно подсећати да је главни јунак ове наше илустрације Јосиф Висарионович Стаљин…

Изгледа да су у Србији многи далеко отишли у интериоризацији савремене праксе апсолутног непријатељства. Али, никада не треба изгубити из вида да је то само једна политика, ма колико опасна и фактички уништавајућа. У случају Србије, не само уништавајућа него и самоуништавајућа.

Рађање нове српске деснице је неопходно како би се јасно препознали проблеми који спречавају српски народ да постане нација у пуном значењу те речи. Пре свега, треба схватити да је идеја националне припадности, идеја независне, поносне и суверене нације идеја која не сме изгубити на значају. Поносити се својом нацијом јесте део личног идентитета свакога човека.

Из либералистичке концепције настала је основна светска идеологија, идеологија националних и грађанских права. Међутим, она ће саму себе да поједе, јер носи у себи негативну дијалектику. Не само због непринципијелности, и не само зато што се она скрива у настојању за успостављање доминације.

Прост свет који још увек живи у старим категоријама, кад је власништво над нечим била нека вредност. Озбиљан капитализам ради с „дериватима“, транспонује знање у капитал и права је штета да се ми не укључимо у ту хипербудућност. А власништво ћемо да препустимо Немцима, Французима и иним, па нек они гледају шта ће с тим. Е, па ајде сад ти буди у кожи Мирка Цветковића па одби такав труст добронамерних мозгова.