Србија из које је дошао Доситеј, иако никада пре у њој није ни био, била је земља очувана и створена унутар једног дугог и симболичног памћења, оличена у културноисторијској свести коју је баш човек новог доба, у много чему склон да прихвати његове вредности, утиснуо у свој запис. Он је ступио на неизбежну стазу која човека наводи да се сретне са собом. Јер, Доситеј је aus Serbien или није Доситеј.

У мору бескрајних српских несрећа, дешавања у АП Војводини најновија су најава будућег цепања Србије. Некадашње „Српско војводство“, све мање је српско, све мање војводство, а све више још једна потврда европско-српског пријатељства. Уочи потписа, у северној Србији осванули су билборди који позивају на стварање нове нације – Војвођана. О каквој се нацији ради сазнајемо од оних који је промовишу.

Са исламом треба водити дијалог, а не рат. Са тачке гледишта „Новог светског поредка“, међутим, један велики сукоб између ислама и православља био би сасвим пожељан. Предпоставља се да би у том скукобу православље коначно искрварило, а ислам би толико ослабио да више никада не би представљао некакву реалну опасност за модернизам Запада. Отуда је теорија о „сукобу цивилизација“, заправо у функцији једне опскурне политике – политике пожељног очекивања.

На управо завршеном сајму књига у Београду, ваљда први пут у последњих двадесетак година, примећено је да је посетилаца било мање него иначе. Разлози за ову необичну појаву вероватно су многобројни али није тешко наслутити да поред лошег животног стандарда односно потпуног финансијског пропадања народа постоји најмање још један јак разлог за то. И у време ратова и бруталних међународних економских санкција деведесетих година, људи су у октобру хрлили на Сајам тражећи утеху у литератури…

Језик је, као средство комуникације истовремено и један од важних елемената идентитета народа и претеча настанка нације као групе људи која међу собом несметано комуницира и размењује идеје. Уствари, коришћење истог језика је и један од предуслова, а и начин за територијално, физичко, културно и духовно повезивање људи. Изузетака наравно има, али они само потврђују правило.

Филмом „Тежина ланаца“ Малагурски покушава да разбије митове које су „мејнстрим“ медији на Западу створили не би ли помогли властима матичних држава да убеде ширу јавност у неопходност интервенције после које су стране интересне групе оствариле огромне економске добитке. Људи на Западу полако постају све свеснији да их власти отворено замајавају, и у вези са ратовима које воде и економије коју воде, те је сада прави тренутак да разбијемо илузије о томе зашто су њихове државе напале Југославију и на који начин су нас уништили

Сабрани документи Одбора за службену и јавну употребу српске ћирилице Удружења за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ Нови Сад треба да се публикују. Удружење „Ћирилица“ Нови Сад формирано је 2001. године, а поменути Одбор пет година касније, на челу са Ђорђем Јањатовићем. Будући да је Ђорђе Јањатовић аутор већине овде сабраних докумената, он се појављује у двострукој улози – и као приређивач зборника и као аутор његовог садржаја.

Недавно је још једна јефтина и поприлично неукусна шала самопрокламованих политичких активиста гурнула Србију у интелектуално блато из ког, чини ми се, још дуго неће изаћи. А можда ми, као народ, и не заслужујемо дугачију судбину… Данас су поново тријумфовали шарлатанство и некултура. Поново смо послали слику Србије која не уме и не жели да изађе из мрачног интелектуалног понора. Срамно смо се спрдали са Нобеловом наградом за књижевност, и не само то, већ и са јединим српским романсијером двадесетог века.

Увек је Косово тема за коју се треба борити, зато што је питање митологије кључно питање опстанка једног народа. Косово нешто чега се не треба одрицати никада и ни по коју цену. Арсланагића мост и данас стоји, а извесно је да га је градио баш Хајдар-бег Кустурица. Ја сам, ето, изгледа наставио да градим, по Србији, Републици Српској и Босни и да тај инстинкт и даље развијам.

Нобеловца ће у Франкфурту представити и Министарство културе и Удружење издавача и књижара, јер нема заједничког наступа. У години његовог јубилеја, нобеловца Иву Андрића на франкфуртском сајму Србија неће представити јединствено. Јасног одговора зашто УИКС и Министарство културе наступају одвојено, међутим, нема.