Елита поробљеног народа су они делови народа који најискреније прихватају истине које се народу сервирају. Ради се о људима који поробљивачке парадигме прихватају најчешће из користи, а неретко и због истинског уверења у истинитост стране пропаганде. Такви људи постају подобни интелектулци, или, како бисмо то лепше рекли, медиокритети.

Питати Србина да ли је за Европу или Косово, исто је што и тражити од њега да се изјасни да ли више воли мајку или лаптоп, каже у ексклузивном божићном интервјуу за Пресс књижевник Матија Бећковић. “Срби не деле народе на пријатеље и непријатеље, напротив. У непријатеље полажу своје највеће наде. “

Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

Младе генерације су жртве времена у коме живимо, жртве потрошачког друштва, медијског друштва, жртве погрешних идеала, идеала који тежиште стављају на “имати” (to have) а не на “бити” (to be), жртве света који ослонац налази у материјалним добрима а не у духовној и телесној људскости , света (цивилизације и културе) који добро проглашава за слабост а зло промовише као снагу и моћ. Они су највеће жртве опште емоционалне неписмености, духовне и осећајне куге, површности и суровости, жртве немаштине, одсуства саосећајности и емпатије.

На свом Другом конгресу из 1929. године, совјетски борбени атеисти су донели одлуку о оснивању подмлатка и дали му име Млади милитантни безбожници. У свакој школи на територији СССР-а почели су да се оснивају кружоци младих безбожника, те је тако за само две године два милиона деце учлањено у богоборне редове.

Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) оцијенила је јуче да ће Влада увести Црну Гору у тоталитаризам у којем је све подређено поличкој вољи, ако настави да се понаша нетолеранто и некоректно према институцијама’ државности Црне Горе. Разлог за овакву реакцију ЦАНУ је јучерашња одлука Владе да усвоји Предлог закона о ЦАНУ којим је у суштини предвиђено спајање те академије и НВО “Дукљанска академије наука и умјетности” (ДАНУ).

Србија из које је дошао Доситеј, иако никада пре у њој није ни био, била је земља очувана и створена унутар једног дугог и симболичног памћења, оличена у културноисторијској свести коју је баш човек новог доба, у много чему склон да прихвати његове вредности, утиснуо у свој запис. Он је ступио на неизбежну стазу која човека наводи да се сретне са собом. Јер, Доситеј је aus Serbien или није Доситеј.

У мору бескрајних српских несрећа, дешавања у АП Војводини најновија су најава будућег цепања Србије. Некадашње „Српско војводство“, све мање је српско, све мање војводство, а све више још једна потврда европско-српског пријатељства. Уочи потписа, у северној Србији осванули су билборди који позивају на стварање нове нације – Војвођана. О каквој се нацији ради сазнајемо од оних који је промовишу.

Са исламом треба водити дијалог, а не рат. Са тачке гледишта „Новог светског поредка“, међутим, један велики сукоб између ислама и православља био би сасвим пожељан. Предпоставља се да би у том скукобу православље коначно искрварило, а ислам би толико ослабио да више никада не би представљао некакву реалну опасност за модернизам Запада. Отуда је теорија о „сукобу цивилизација“, заправо у функцији једне опскурне политике – политике пожељног очекивања.

На управо завршеном сајму књига у Београду, ваљда први пут у последњих двадесетак година, примећено је да је посетилаца било мање него иначе. Разлози за ову необичну појаву вероватно су многобројни али није тешко наслутити да поред лошег животног стандарда односно потпуног финансијског пропадања народа постоји најмање још један јак разлог за то. И у време ратова и бруталних међународних економских санкција деведесетих година, људи су у октобру хрлили на Сајам тражећи утеху у литератури…