Ако би већ требало повлачити паралелу са неким претходним, данашња „изборна атмосфера“ понајвише подсећа на ону из 1996. године. Кренути путем политичке и војне неутралности јесте тешко, мукотрпно и захтева да се издрже разни притисци који ће долазити са свих страна. Али, на такав начин, барем можемо некако преживети и наредну кризну деценију, одржати у постојећим границама и сачувати ресурсе.

Аналитичари упозоравају, а привредници се са том суровом реалношћу суочавају, да су банке све мање заинтересоване да одобравају кредите привреди. На тај начин лишавају домаћу економију “погонског горива“. Показало се, наиме, да се банке радије опредељују за најконзервативнији, али и најсигурнији, начин инвестирања, односно за куповину државних обвезница.

Поповић је истакао да је криза која је захватила Европску унију најтеже погодила оне земље чије су се економије доминантно заснивале на сектору услуга, као што су Грчка, Шпанија и Португалија, док су оне земље у којима се економија заснива на снажној домаћој производњи, као што су Немачка или Русија, већ изашле из кризе. Развој великих привредних система истовремено обезбеђује развој целокупне привреде Србије…

Ротердам – Студија, коју је тражила владајућа Странка за слободу, доказује да евро треба да се укине у Холандији и да треба да се врати национална валута гулден. То каже вођа странке Херт Вилдерс у најтиражнијим холандским дневним новинама Д Телехраф, које су у другом светском рату биле под контролом нациста.

Фонд Слободан Јовановић је у четвртак, 23. фебруара одржао трибину под називом „Криза. Корисни идиоти и колапс Србије“. Трибина је била посвећена представљању истоимене књиге Љубомира Кљакића. На трибини су говорили Миле Савић, Слободан Дивјак, Слободан Машић и аутор, Љубомир Кљакић.

После распада СССР-а колумниста једних од водећих америчкких новина (The New York Times) написао је да у свету постоје још само две суперсиле – САД и рејтинг агенције за процену кредитних ризика, да би недавно нови колумниста (нобеловац П. Кругман) у истим новинама констатовао да рејтинг агенције више немају било какав кредибилитет.

У Грчкој су ових дана вођени даноноћни преговори са представницима иностраних кредитора – тројком међународних посредника (ММФ, Европска комисија и Европска централна банка – ЕЦБ) о мерама штедње неопходним како би се обезбедио „спасилачки кредит помоћи“ и избегао банкрот земље. Мерама штедње захтева се смањење плата и пензија за 15% и спуштање минималне зараде за 20%, укидање 13. и 14. плате које се традиционално добијају за Божић и Ускрс…

Према последњим подацима из новембра 2011, стопа запослености у Србији креће се око нивоа од 35 одсто. То је проценат становништва старијег од 15 година које има какав-такав посао. У том показатељу је садржана сва драма домаће економије и све што је о њеном стању потребно знати. Ова стопа одсликава безнађе и беспуће домаће економске политике.

Влада Грчке уз договор коалиционих партија прихватила је услове ММФ и ЕУ у спречавању државног банкрота. Водећи синдикати позивају на општи штрајк као вид незадовљства мерама које су прихваћене од стране кабинета Лукаса Пападемоса. Позив синдиката ГСЕЕ-гласи, „Позивамо на општи штрајк у петак и суботу заједно са синдикатом јавног сектора.“

Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” између владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга. Немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.