Оваква ЕУ, каква је до јуче била, више неће постојати. Она је у дубокој кризи и неизвесно је да ли ће се преуредити у две или више колона и да ли ће уопште опстати. Политичка неутралност, како јој и име каже, не значи да би Србија била против ЕУ или било кога, већ напротив, желимо са ЕУ, са државама чланицама ЕУ, али и са свим осталим земљама да имамо развијену економску сарадњу. Наша привреда трпи штету од потписаног ССП са ЕУ. Политичка неутралност је зато и права основа за економски опоравак и развој Србије.

Како је ових дана изјавио специјални известилац Европске Уније за Србију Јелко Кацин, Србија „треба да предузме све могуће за нормализацију односа са Косовом до 1. марта“ , када ће у Бриселу бити одржано следеће заседање Савета ЕУ на највишем нивоу. А то и представља ултимативну „путну карту“ коју Европска Унија данас нуди Србији без Косова. Времена су се променила, те сада Европска Унија тежи да максимално исфорсира евроинтеграцију Косова као независне државе, уз истовремено успоравање решавања захтева Србије.

ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава. Верујем да постоји подударност наших ставова када је реч о војној неутралности Србије. Већ када је реч о проглашавању политичке неутралности Србије, ту опет постоји разлика јер је СНС за приступање Србије Европској унији.

Од стране Вашингтона јасно је поручено да би тренуто „фокус Србије требало да буде на непосредном циљу, а то је обезбеђивање статуса кандидата за чланство у ЕУ, за шта је неопходно да Србија прихвати решење које ће уклонити 1244 са табле Косова. Американци нису желели чак ни да се осврну на Тадићев план о четири тачке…

Данашњи жреци Европе не хуле на олтар Азије, већ на изреку „Косово је најскупља српска реч“. Откуд то? Отуд што је реалност развејала њихове сањарије, и мора почети свођење рачуна колико кошта наша отета имовина. Иде време када ће Срби и Албанци схватити да је НАТО на Космет дошао да у име држава чланица, а за рачун васељенских богаташа, отме од грађана Србије њен део вредан више од хиљаду милијарди долара.

Коштуница, можда отвореније него икада до сада, говори јавно о Слободану Милошевићу, Зорану Ђинђићу, 5. октобру, Колубари, паљењу Амбасаде САД, Путину, патријарху Павлу, медијима, Викиликсу, али и о садашњим односима са Томиславом Николићем и Тадићевом ДС… “Ђинђић је убијен и трагично је завршио свој живот обављајући најтежи могући посао, а то је свакако посао премијера. Због те највеће могуће жртве, ту престаје свака полемика и морају се бирати речи да се разјасне различите политике које смо заступали.”

Није Србија унапред одбацила идеју о приступању Европској унији, већ је напротив у једном тренутку постојало широко расположење у јавности да се иде овим путем. Шта се онда заправо догодило? Није прва Србија променила однос према ЕУ, него је Брисел суштински променио однос према Србији. Или да будем одређенији, Брисел је злоупотребио поверење које је у Србији постојало према ЕУ.

Колико кошта најскупља реч у држави у којој нико не држи до обећања? Или: предизборни карусел српских спољнополитичких приоритета. Након последњег окупљања српских амбасадора у Београду, питање Косова и Метохије спало је на последње место српских спољнополитичких приоритета.

“Бондстил не занима статус Косова, па ни независност, већ нам је циљ да овде обезбедимо мир за све. База се за сада не затвара и оно што је сигурно амерички војници овде остају до јула 2013. године“, тврди командант Мултинационалне борбене групе ”Исток” и први официр ”Бондстила”, учесник ”Пустињске олује” у Ираку, пуковник Џефри Литен. Новинари летели ”Блек хоуком“ разгледајући базу и југ Косова. Земља ће бити враћена власницима – кажу у бази.

Још увек нисам сигуран да је политички маркетинг доказ да нема Бога, али јесам да савремени политички маркетинг наступа на претпоставци да је баш тако. Јер, да верује да постоји још нешто изнад њега осим Ангеле Меркел, зар би Борис Тадић на Божић у Високе Дечане отишао икако другачије осим да ћутећи за собом затвори врата манастира и да проведе време обраћајући се само Богу, монасима и себи…