Последњих недеља сведоци смо невероватне, да не кажем скандалозне, расправе о нечему о чему би се у цивилизованом свету, да не кажем Европи, расправљало само на судској расправи кривичног процеса, док је она код нас део свеопштег политичког, и оно што је најтужније, културног и академског јавног дискурса. Наравно, ради се о смени директора Народне библиотеке Србије, Сретена Угричића…

Индекс корупције већ четврту годину заредом расте у Србији по налазима неутралних светских експерата. Србија ја била прошле године на 99. месту од 130 анкетираних држава, а сада је још горе пласирана. Из светске банке и осталих сродних европских експертских организација упозоравају да се у Србији годишње из државног буџета незаконито одлије скоро милијарду евра у приватне џепове, како због лошег Закона о јавним набавкама, тако и због његове катастрофалне примене.

Србија не може да живи само од изградње тржних центара. Морамо да имамо велике привредне системе који ће производити и запошљавати људе. Наша влада живи у потпуном раскораку са народом, али нико није спреман за одлазак са власти. Један од ретких који је показао да му власт није изнад свега је Војислав Коштуница који је 2008. године расписао изборе када је схватио да политика за коју се залагао више не може да се спроводи…

Истрага против бивше директорке Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО) Светлане Вукајловић, која је ухапшена 19. септембра године због малверзација приликом набавке вакцина против вируса грипа H1N1, могла би да буде проширена и да обухвати и суму од 21.891.992,83 динара, за колико је оштећена каса РЗЗО-а приликом незаконито увећаних зарада запосленима у РЗЗО.

Без обзира да ли се то некоме свиђало или не, чињеница је да је најважније питање сваког друштва – питање економије. Ако један систем не може да функционише, и ако уместо прогреса изазива економску деструкцију, онда је потпуно излишно разматрати остале аспекте тог система. Питање одабира система није питање нечијих лепих жеља или праведности, већ питање економске одрживости.

У последњих седам година за реализацију здравствених пројеката из фондова ЕУ Србија је добила 130 милиона евра, али то пацијенти нису довољно осетили, закључак је округлог стола: „Пројекти у здравству финансирани од ЕУ – како коначно постићи циљеве“ у организацији НВО „Доктори против корупције“. Делегација ЕУ доставила нам је документацију о европским донацијама јер је наше Министарство здравља то одбило. Осим што не жели да ради транспарентно министарство пројекте лажно представља као успешне. А реч је о фалсификатима. Резултат неодговорног понашања је дисквалификација ЕУ у очима грађана Србије и Србије у очима ЕУ.

Свака част на акцији против корупције у Новом Саду, али не и на свим учесницима. А нарочито не на “гласноговорнику” акције. И не творцима ове вести који су пропустили да у њој објаве више појединости о организатору скупа и о томе која удружења учествују у акцији, али су посветили ванредну пажњу речима “генсека” НДН-а. “Ди су имена” учесника? Да ли аутономашкој бирократији њихови новинари једноставно пружају услугу која се у рогобатној терминологији постмодерне зове “демиџ канчрол”?

Акција Очистимо Србију, успешно је спроведена у јуну ове године. Ово је друга година за редом, како се спроводи организовано уклањање ђубрета на територији целе Србије. У акцији коју је покренуло Министарство животне средине, рударства и просторног планирања, према речима ресорног министра, ове године је учествовало око 290.000 волонтера, што је премашило сва очекивања. Одзив грађана, који су добровољно уложили време и рад за заједничко добро, је без сумње, за сваку похвалу.

Кад се у свету 2005. појавио вирус H5N1 познатији као вирус „птичјег грипа“ и у Србији је актуелизована тема набавке лека „тамифлу“, ефикасног у отклањању симптома грипа. Реч је о леку који се у слободној продаји на тржишту лекова у Србији налази од новембра 2002. године, а како је у организацији тадашњег министра здравља Томице Милосављевића током 2006. спроведен поступак набавке „тамифлуа“ детаљно је испитивала Буџетска инспекција Министарства финансија.

Ретка појединачна хапшења и привођења „људи који имају тежину“ само потврђује да Србијом влада олигархија моћника који су у принципу недодирљиви док играју по „правилима игре“. Ови који заврше у затвору или у прогонству попут ове двојице споменутих су се заправо „преиграли“ и добили „ћошак“ јер нису поштовали олигархијски „ред“ и његову „хијерархију“. Резултат тог и таквог поретка је власт и доминација неформалног савеза олигархијских елита – политичке, пословне и безбедносне.