Грађани Србије су дуго обмањивани европским интеграцијама. Цела Европа је у једном тренутку била против Коштунице јер није хтео да потпише ССП. То би било као да је признао Србију без Косова. Сатанизовање Коштунице са запада и у медијима одразило се на грађане. Људи су мислили да ће ући у ЕУ, да ће имати велике плате и лепо живети. Све што је лажно и што је направљено на трговини органима и највећем криминалу и корупцији који постоји данас у Европи нема шансе за дуги живот.

Гледано са унутрашњег становишта, Косово ће све више постајати неуспели пројекат на који ће западне земље морати да троше време и новац како би га одржавали у животу, без икакве наде да ће моћи да изграде самоодржив и организован систем. Гледано са спољног аспекта, Косово у будућности може бити само повод за бламажу западних дипломатија…

Разбијање Исламске конференције је, такође, у функцији нечега другог, а то је војни напад на Иран. Ако је судити према кодираном дипломатском језику Америке и Запада, припремама јавног мњења и врсти концентрације америчке војне силе у Индијском океану и Персијском заливу, чини се да је одлука о ваздушном нападу на Иран већ донета. Изгледа да је пређена “црвена линија”. Неопходно је, међутим, претходно, поред осталог, неутралисати, и елиминисати утицај у јавности, Исламску конференцију.

Времена се мењају, али је питање да ли их ми пратимо. У будућности ће за Србију много важније бити да буде под кишобраном енергетске безбедности него под кишобраном класичне војне безбедности. Стога је за Србију много битније да буде у Јужном току него у НАТО. Проблем је у томе што водећа сила НАТО кишобрана – САД – не жели да им водећа сила кишобрана енергетске безбедности – Русија – улази у оно што сматрају својим геополитичким « двориштем ». Ту ће несумљиво доћи до тензија.

Дошло се дотле да нас НАТО хоће, а ми НАТО нећемо! Чак је после свега, међу Србима надмоћна већина оних који мисле да би улазак Србије у НАТО пакт била већа брука, него да се Жаклина Кенеди удала за Ли Освалда (убицу Џона Кенедија).
На крају смо уочи десетогодишњице и ми чули нешто нечувено и то од Карле Дел Понте, што су они, изгледа, знали од почетка. Наиме, изашло је на видело да су се за независно Косово у мраку борили и тргујући људским органима!