Још у априлу 2008. године у тајној депеши америчког амбасадора у Риму Роналда Сполјија државном секретару САД, Кондолизи Рајс, речено је да се руска енергетска компанија „Газпром“ превише приближила поседовању већинског дела у нафтном налазишту „Елефант“ у Либији. Амбасадор је ударио на узбуну јер, са гледишта америчких интереса, тако је речено у писму, „дати контролу Газпрому над налазиштима у Северној Африци – значило би да се нанесе очигледна штета напорима Европског савеза дасе изврши енергетска диверсификација“…

У светским сразмерама В. Голдфранк је предвидео пропадање савременог система капитализма, те разматра четири потенцијална будућа модела уређења света: пропаст, фашизам, социјалну демократију и социјализам. Први је могућ углавном због ширења атомског рата или уништења биосфере. Други представља трансформацију капитализма у нови облик социјално-економског тоталитаризма или формирање светске империје на челу са кастом централних администратора, који би се бавили прерасподелом вишкова.

Сједињене Америчке Државе могле би да уђу у нову, можда чак и већу рецесију од оне из 2008. године, уколико до 2. августа Конгрес не да сагласност за повећање границе задуживања, која сада износи 14,3 билиона долара. Уколико не буде донета та политичка одлука, цео свет може ући у економску кризу из које ће још теже изаћи, с обзиром на то да се ни од претходне није потпуно опоравио. Ако банкротира највећа економија света, цео свет улази у кризу, о чијим последицама нико не сме ни да говори.

Њујоршки случај бившег директора Међународног монетарног фонда, Доминика Штрос-Кана је далеко важнији од личне судбине француског “бонвивана” и “великог заводника”. Све очигледније сумње у званичну верзију сугеришу да је то, уствари, изузетно важан догађај. Каква ли је то опасност Доминик Штрос-Кан, у француској јавности познат и као ДСК, наједном постао за Америку и Западни свет да се Америка, уз подршку Француске и Британије, одлучила за такву сурову манипулацију и безобзирност? И то према “своме човеку”, према члану “Фамилије”.

Права економска криза тек заправо долази. Извориште је у систему а систем се не мења. Али, све има своје границе, своје лимите и у једном часу се мора пронаћи неко решење. Изгледа да, барем Запад и Америка, излаз виде у новом рату. Како ће реаговати друге велике силе, Кина и Русија, пре свега? У међувремену ће расти политички притисци, посебно са Запада, о опредељењу, свака земља па и Србија ће бити под притиском да се јавно определи за коју је страну.

Промене којима присуствујемо чак и када би биле аутентичне нису ништа друго него производња непријатеља и то на средишним местима хантингтонових линија сукоба цивилизација. Са тим што се овог пута границе идентитета поклапају са границама енергетских ресурса. Поредак који се данас ствара у суштини је залог почетка нове борбе против тероризма који одавно више није проблем кривичног права, чак ни проблем националне безбедности, већ основна геополитичка алатка.

У питању је нови глобални поредак који се устоличује у исто време када и потчињавање Европе Сједињеним Америчким Државама, помоћу НАТО-а. Завршна декларација, усвојена на самиту у Лисабону, садржи клаузуле о развоју нових облика партнерства на Средњем Истоку, Африци, Азији, као и партнерство са Русијом, Индијом и Кином.

Недавни НАТО-самит у Лисабону је пропагандна машинерија Алијансе прогласила за “историјски”, а он је само је још једном потврдио да је НАТО искључиво инструмент америчке политике и америчких, пре свега, пословних интереса. НАТО, пре свега, пљачка сопствене грађане, а да би се то прикрило разрађен је механизам непрестане производње непријатеља и разноразних претњи, од тероризма до свињског грипа и провале облака.

Мр Небојша Вуковић је у Београду, 25. новембра 2010. године, на Институту за европске студије одржао трибину на тему Руско-кинеских односа. Пошто је изложио кратак историјат односа ова два народа од почетка до најновијих времена, размотрио је околности и перспективе њихових односа данас. Главни проблем је у томе што Русија постаје снабдевач Кине сировинама, па се трговински односи две силе развијају у том правцу да Русија постаје сировинска база Кине.

Савремени свет је, како изгледа, поново суочен са ратовима. У току је врло интензиван такозвани валутни рат на светском финансијском тржишту, који ће се неминовно претворити у трговински рат највећих светских економија. Ако је веровати историји о ономе шта се стварно дешава, ти ратови би, на жалост, могли довести и до правог рата, до оружаног сукоба великих размера. То је у основи, прећутана али свима јасна, главна порука недавно одржаног самита лидера Групе 20 у Сеулу која окупља водеће земље светске економије.