У чему лежи нечија снага некада није лако докучити. Људи су опремљени различитим моћима које им помажу да решавају проблеме. Неки то раде силом, неки лукавошћу. Неки се прилагођавају, неки прескачу, неки обилазе, а неки ломе свог непријатеља. Кинеска цивилизација је стара хиљаде година. За то време је Кина као држава пролазила кроз периоде успона и падова да би данас, упркос завидљивим погледима преко „кинеског зида“, постала друга светска економија са стабилним растом.

Треба схватити да је читава кинеска политика и традиционална политичка кутура основана на томе да Кина веома паметно изводи рачуницу свих својих даљих корака. У томе нема филантропије, то је прецизан план уласка Кине у Европу. То је почело у периоду кризе 2008-2009 година, када је активно куповала најразличитије европске фирме. Данас Кина има шансу да преузме контролу над читавим областима европске индустрије.

Индиректни рат Америке против Кине, започет пре неколико година пиратима у Индијском океану и много више у Јужном кинеском мору, а потом настављен у Египту и Либији, се шири у дубину Африке. Објаву председника Барака Обаме да Америка шаље “око 100 војника” у Уганду а потом и у друге земље Африке, већина хроничара види као поуздан наговештај нове фазе тог рата против Кине.

На коју год страну да крене, САД се среће са Русијом и више је него јасна жеља Вашингтона да са Москвом „ресетује односе“ и уреди односе на један нови начин. Питање је да ли је то и у интересу Москве и шта она тиме добија, а шта губи? Уколико Москва не подржи даље акције САД у Ирану, енергетско, економско и војно окруживање Кине и изоловање Немачке, Вашингтон ће се наћи пред избором. Или ће, заједно са вољно и невољно прикупљеним партнерима моћи да крене у реализацију геополитичких планова, или да прихватити чињеницу да се фаза глобалне доминације завршава и да свет улази у ново раздобље-уређеног мултилатерализма.

У позадини светске економске кризе наставља се тихи валутни рат долара и евра. Иако рат није званично објављен, чини се да је битка за уништење Еврозоне и евра, немилосрдна. Улози су огромни и ако евро опстане, ако преживи овај велики тест, долар би могао полако сићи са пијадестала водеће светске резервне валуте, могао би изгубити ексклузивитет који већ дуго има и постати само једна од важнијих валута.

Још у априлу 2008. године у тајној депеши америчког амбасадора у Риму Роналда Сполјија државном секретару САД, Кондолизи Рајс, речено је да се руска енергетска компанија „Газпром“ превише приближила поседовању већинског дела у нафтном налазишту „Елефант“ у Либији. Амбасадор је ударио на узбуну јер, са гледишта америчких интереса, тако је речено у писму, „дати контролу Газпрому над налазиштима у Северној Африци – значило би да се нанесе очигледна штета напорима Европског савеза дасе изврши енергетска диверсификација“…

У светским сразмерама В. Голдфранк је предвидео пропадање савременог система капитализма, те разматра четири потенцијална будућа модела уређења света: пропаст, фашизам, социјалну демократију и социјализам. Први је могућ углавном због ширења атомског рата или уништења биосфере. Други представља трансформацију капитализма у нови облик социјално-економског тоталитаризма или формирање светске империје на челу са кастом централних администратора, који би се бавили прерасподелом вишкова.

Сједињене Америчке Државе могле би да уђу у нову, можда чак и већу рецесију од оне из 2008. године, уколико до 2. августа Конгрес не да сагласност за повећање границе задуживања, која сада износи 14,3 билиона долара. Уколико не буде донета та политичка одлука, цео свет може ући у економску кризу из које ће још теже изаћи, с обзиром на то да се ни од претходне није потпуно опоравио. Ако банкротира највећа економија света, цео свет улази у кризу, о чијим последицама нико не сме ни да говори.

Њујоршки случај бившег директора Међународног монетарног фонда, Доминика Штрос-Кана је далеко важнији од личне судбине француског “бонвивана” и “великог заводника”. Све очигледније сумње у званичну верзију сугеришу да је то, уствари, изузетно важан догађај. Каква ли је то опасност Доминик Штрос-Кан, у француској јавности познат и као ДСК, наједном постао за Америку и Западни свет да се Америка, уз подршку Француске и Британије, одлучила за такву сурову манипулацију и безобзирност? И то према “своме човеку”, према члану “Фамилије”.

Права економска криза тек заправо долази. Извориште је у систему а систем се не мења. Али, све има своје границе, своје лимите и у једном часу се мора пронаћи неко решење. Изгледа да, барем Запад и Америка, излаз виде у новом рату. Како ће реаговати друге велике силе, Кина и Русија, пре свега? У међувремену ће расти политички притисци, посебно са Запада, о опредељењу, свака земља па и Србија ће бити под притиском да се јавно определи за коју је страну.