Србији ће бити постављани најразличитији додатни услови, познати или непознати, јавни или тајни, у свакој верзији понижавајући, све док носиоци „вероватно најважнијег пост-хладноратовског пројекта” не буду закључили да је „недовршени посао на Балкану” на крају завршен у складу са њиховим стратешким интересима и политикама.

Колико разумем, земље чланице ЕУ, а нарочито она бројна армија чиновника Уније из Брисела, у крупним стварима као што је то пројекат „независно Косово”, не доносе ни самосталне, ни извршне одлуке. О свим стратешким, чак и тактичким питањима од интереса за реализацију пројекта „независно Косово“, одлучује се у САД.

Поредак планетарне дистопије. Двомисао – новоговор, двоговор, управљање перцепцијом, стратегија TINA и стварна улога пропагандног слогана „ЕУ нема алтернативе, никада нећемо признати независност Косова”. Вук је толико сит, а преостале овце толико су хипнотисане и дезоријентисане да и саме мисле како су све на броју.

Персонализација сваке жртве НАТО агресије и њихово очување у живом сећању залог је наше будућности. Безименост жртава не може створити ништа друго до нашу сопствену безименост у заједници модерних народа. Зато сви јуначки страдали официри, подофицири, војници као и добровољци Војске Југославије, без обзира на националност и веру, заслужују дивљење, пошту, памћење и славу

Анализа спољне и безбедносне политике Европске уније. Она се спроводи од почетка деведесетих година прошлог века без већег успеха посматрано са становишта циљева спољне и безбедносне политике који су промовисани у оснивачким уговорима ЕУ. То је време настанка униполарног света и његове кризе која се уочава последњих година. Европска унија није успела да створи свој идентитет на међународној сцени…

Срби су народ чврстог карактера – за разлику од већине других народа. Такав постојан карактер дошао је као последица успешне одбране од Византије, Турске, Аустрије, Немачке, Информбироа, а 1999. године и од Америке. Скупо смо платили своју непокорност. Али су велику цену платили и они који су целе деведесете провели идући из сукоба у сукоб са Србијом – од Хрватске 1991. до Косова и Метохије 1999. године. За то време Руси су се дигли из мртвих, а Кина развила у једну од најјачих и најбогатијих замаља света.

Андреас Цобел, политиколог, који је пре дипломатске службе радио као новинар, од 1992. године био је везан за „послове и радне задатке” око јужнословенског распада. Кад је стигао у Београд 2005. године, он је свакако био „прави човек на правом месту”. Знао је „стање ствари” на терену, знао је суштину спољне политике своје државе у региону, био је посвећен у „оне ствари које се не говоре јавно”. Зато, то што је он чинио треба узимати пажљиво и стрпљиво анализирати.

Утврдили смо, дакле, да тврдња о европском карактеру Војводине није тачна, већ такав европски карактер поседује цела држава Србија у којој су законом заштићена сва људска права њених грађана. ”Војвођани ”су грађани државе Србије која је чланица Уједињених Нација, демократског уређења и у којој грађани на изборима слободном вољом бирају своје представнике. То је земља у којој је забрањено правити разлику између ” грађана првог и другог реда”, пошто су сви грађани једнаки пред законом.