Нобеловац Паул Кругман у једној од својих колумни (York Times) пише да је гледао на телевизији како дете на питање шта је то пљачка одговара: Goldman Sachs, а недавно је велики публицитет имао и наступ на BBC брокера Алесија Растанија који је изјавио да светом не управљају владе него Goldman Sachs. Париски Le Monde је новопостављене премијере Грчке и Италије, те првог човека Европске централне банке назвао „члановима европске владе Goldman Sachs-а“.

Арнаути су притисли баш оне крајеве Отоманске царевине који су наши у сваком погледу, и по историји, и по свом данашњем насељу. Они су се укопали у Скадру – у нашем „Скадру на Бојани”, у Пећи – столици наше патријаршије, у Призрену – столици наше царевине. У Италији се много говори о некаквој аутономној Албанији. Кад би дошао дан да се та аутономна Албанија омеђи, ово се не би могло свршити друкчије него отимањем наше дедовине.

Сви проблеми ЕУ и евро-зоне своде на политику. Актуелна криза је пре свега политичка, а економска је само њен део који се не може прикрити обманама, тајним договорима и, у ствари, лажима. Европска интеграција је поново у дубокој кризи из које нема повратка на старо и која, на жалост, показује да је поново кључни проблем Европе Немачка и њен политички поглед.

Актуелна криза Америке и Запада поприма историјске димензије и собом носи тектонске промене у свету. Западна криза ће због ововремене повезаности целог света и глобално институционализованог места Запада имати последице на све земље. Гувернер Енглеске банке, која је централна банка Уједињеног Краљевства, Сер Мервин Кинг каже да је реч о “најозбиљнијој финансијској кризи” од тридесетих година 20. века “ако не и било када у историји”. Због “необичних околности у којима се криза развија” искусни први банкар Краљевства ипак сугерише да би се пре могло говорити о највећој кризи у историји.

Кругман каже да су земље које чине једну трећину привреде еврозоне под нападом шпекуланата, а под знаком питања је и сам опстанак заједни чке валуте, а крах евра нанео би велике штете широм света. Oткуд би требала да дођу нова радна места и економски раст? Једини одговор је извоз, и то углавном у друге европске земље. Међутим, извоз не може да доживи процват уколико земље зајмодавци такође спроводе мере штедње, чиме највероватније гурају Европу у целини у нову рецесију. Постоји велики јаз између онога што евру треба да би опстао и онога што су европски лидери спремни да учине, или о чему су вољни да говоре.

Финансијска тржишта захватио је страх од банкрота Италије. Амерички hedge фондови полазе од тога да трећа по величини економија у ЕУ неће издржати екстремно велику задуженост и да ће, слично Грчкој, Поругалији и Ирској, морати да је спасавају солвентне земље еврозоне. Финансијска тржишта су, у страху за судбину италијанске привреде, до максимума изгурала приносе тј каматне стопе италијанских државних обвезница и њихове додатке за ризик. Инвеститори убрзано продају италијанску активу од прошле седмице у страху да ће италијанска економија пасти у дужничку кризу

Европски политичари и бизнисмени мењају реторику у погледу Русије и њене улоге у енергетској безбедности Старог Света. Изазвана социјалним бунтом на Блиском Истоку, паника на тржиштима нафте и гаса се смирила, опасност од горивне глади као да је минула. Али сама перспектива да се остане без енергената, изгледа да је натерала ЕУ да оцени предности сарадње са Русијом. И да схвати важност дугорочног партнерства.

Ери Де Лука је један од италијанских књижевника кога сам желела да видим и, по могућности, упознам не само због његових, обично тањушних, увек дубоко мисаоних, књига већ и зато што је за време рата у бившој Југославији, као возач хуманитарних конвоја намењених угроженом становништву, често боравио у Босни и Херцеговини, а у тренутку када је Србија бомбардована 1999, „дезертирао“ из Италије и дошао у Београд.

Талас егзодуса избеглица из средоземног пакла креће ка Европи. Велика Британија тражи хитну војну интервенцију у Либији, јављају стране телевизије. Западни медији и Раша Тудеј најављују искрацавање 3оо.ооо Либијаца на обале Италије. Нека се спреми Шпанија. Европа ће на своја плећа примити сву тежину колатералне штете америчког експеримента у Средозмељу и на Блиском истоку.

У присуству Путина, руска фирма Солерс, закључила је онај уговор којег је требало само спровести у Крагујевцу. Пола милиона возила, која су се могла бар склапати у Крагујевцу, сад ће се производити у месту Набережни Челни у Татарстану. Крагујевчани би требали јако добро да запамте име овог места. Његов развој је доказ да нас је ова Влада обмањивала. У Русији продаја аутомобила расте, а како тврде аналитичари, Фијатови аутомобили ће се убрзо извозити из Русије.