Новогодишњи рапорт српске економије гласи: Гаспром инвестира и постаје лидер улагања у српску економију, евро тоне, а “Ју-Ес стил” покушава да опстане макар и на коленима. Хоће ли српска политика коначно уважити репере српске и глобалне економије? Нафтна индустрија Србије, у већинском власништву Гаспрома, отворила је бушотину “Мај икс 2” у Банату, дубоку 3.865 метара и најавила улагање од око 400 милиона евра само у област геолошких истраживања у Србији.

Фама о „србијанској пљачки Војводине“ јавила се с историјским поразом земљовласничког капитала, у кризи која је код нас почела 1931. године када је Југославија (која се издржавала од пореза а не од зајмова) морала да повећа порезе, а индустријском биљу јефтинија понуда из САД и Канаде оборила цену. Радићева, па Мачекова ХСС је користила ове невоље у пропаганди против „београдског централизма“.

Србија не може да живи само од изградње тржних центара. Морамо да имамо велике привредне системе који ће производити и запошљавати људе. Наша влада живи у потпуном раскораку са народом, али нико није спреман за одлазак са власти. Један од ретких који је показао да му власт није изнад свега је Војислав Коштуница који је 2008. године расписао изборе када је схватио да политика за коју се залагао више не може да се спроводи…

У просеку запошљавањем једног радника у половини од регистрованих и активних предузећа и предузетничких јединица, број запослених би се повећао за 75 хиљада. Са новим инвестицијама „на пољани“, легализацијом сиве економије и самозапошљавањем (уз помоћ микрокредита), повећањем броја регистрованих робних произвођача у пољопривреди(који добијају третман МСПП), веома брзо би се решили акутни проблеми класичне незапослености, смањило сиромаштво, повећала куповна моћ становништва и покренула укупна привреда.

Питајте грађане да ли су живели боље за време такозване антиевропске владе Војислава Коштунице или за време ове проевропске владе. За време владе Војислава Коштунице имали смо годишњи раст бруто друштвеног производа од преко 7 одсто, годишњи прилив инвестиција од преко 4 милијарде евра, отварала су се нова радна места, имали смо први пут вишак у буџету од 500 милиона евра, враћен је целокупан дуг ММФ-у од 1,4 милијарде долара, плате су биле веће за 30 одсто…

“Имамо недовољно регулисан банкарски систем и претерано регулисану демократију”, казао је на почетку интервјуа за Радио Слободна Европа нобеловац Џозеф Штиглиц, један од највећих светских економиста данашњице и професор Колумбија универзитета. На садашње проблеме можете гледати и као на продужетак кризе из 2008. године од које се нисмо уопште опоравили. Садашње мере штедње ће само погоршати стање јер ће спречити економски раст. Све је већа неједнакост.

Руска државна телевизија поводом притисака на Гаспром и подметања Москви чак и атентата на Ђинђића. Руски гасоводи и нафтоводи највише изазивају бес код оних који се боје губитка контроле над Европом и утицаја на Русију. За све је очигледно да ће зависност Европе од руских енергената расти. При томе страх од те зависности већ се сада изражава покушајима да се спекулише са наводном политичком позадином крупних руских енергетских пројеката

Дугорочни пројекат изградње Моста у Бешкој развила је влада Војислава Коштунице, која је на власт дошла 2004. године, када су војвођански аутономаши били подељени. Изградња новог моста код Бешке је започета у доба када најагресивнијих аутономаша није било у власти да сметају, када политичари ДС још нису напустили визију Зорана Ђинђића и када се поштовао његов Омнибус закона за Војводину. Наших аутономаша нигде није било када је у нашој Војводини отваран најдужи европски мост на Дунаву.

Треба подсетити да је Грчка у привредној обнови Немачке после II светског рата 1953. године са 22 државе отписала дугове да би немачка држава могла привредно да се опорави. Канцеларка Ангела Меркел је одбила опрост дугова Грчкој али је одбила било какве радикалне кораке у актуелној дужничке кризи. Порез на некретнине предвиђа да сваки Грк који поседује кућу или стан, у просеку мора држави годишње да плати четири евра по квадратном метру.

Може л` когод други да буде крив за то што је аутономашка бирократија „европске регије“ присвојила сав финансијски капитал металске индустрије у Војводини национализацијом Металс банке? Ако се наши металци сећају како им је било пре петнаест година, зар се не сећају и да је новцима њихове привредне гране основана финансијска установа коју је власт претворила у „Развојну банку Војводине“?