Увек је Косово тема за коју се треба борити, зато што је питање митологије кључно питање опстанка једног народа. Косово нешто чега се не треба одрицати никада и ни по коју цену. Арсланагића мост и данас стоји, а извесно је да га је градио баш Хајдар-бег Кустурица. Ја сам, ето, изгледа наставио да градим, по Србији, Републици Српској и Босни и да тај инстинкт и даље развијам.

Професор Слободан Комазец је још у СФРЈ био један од водећих монетраних стручњака. Аутор је низа књига: „Неолиберализам, приватизација и финансијски капитал“, „Изгубљене битке стабилизације и развоја на погрешној стратегији“, „Инострани капитал, развојни допинг – омча дугова и дужничка криза“, „Глобална финасијска криза и економска криза у Србији“ итд. Последња књига „Долар, евро и криза светског монетарног система“ је изузтено актуелна. Интервју за “Геополитику” почели смо питањем о „драматичном расту цена злата“ као индикатору стања.

„На северу Косова и Метохије примењује се сурови и каубојски принцип НАТО-а према незаштићеним и голоруким Србима. Оно што је суштина целе ствари је да је КФОР у пуној ратној опреми кренуо на ненаоружане Србе“, каже у интервјуу за „Печат“ један од лидера косметских Срба и функционер Демократске странке Србије Марко Јакшић. Војници КФОР-а су пуцали бојевом муницијом на Србе који су бежали. Све ране од тих повреда су нанесене Србима са задње стране, са леђа… То се до сада није десило, да се фактички пуца у људе који беже.

Резолуција Савета безбедности гарантује суверенитет и интегритет – држава тога мора да се држи као да је то најјачи аргумент… Примећујете да је цела игра окренута последњих неколико година ка томе да Србија корак по корак, гест по гест, документ по документ, дигне руке са Косова. И de facto и de jure. Да западним силама до тог међународно-правног документа није стало, не би они до те мере терали Србију да се одрекне Косова

Евроскептична партија смо постали 2007. године. Нас је пре свега определио однос ЕУ према Косову. Независно од Косова, ЕУ се суочила са својом кризом, са кризом проширења и најзад са економском кризом. То је данас другачија структура од оне из деведесетих година, сада улази из кризе у кризу и не помаже никоме на западном Балкану. Све се своди на то да политичка класа једина има користи од тога. То је неки свет који лепрша око фондова, они себи праве чапрас диван, уживају и чини им се да живе Европу, као што је некадашња комунистичка класа у Југославији живела комунизам на Дедињу…

Музичар и песник говори за “Новости”: Спрема се отцепљење „Горње“ и „Доње Војводине“, „Чарапаније“, „Републике Златибор“. Бићемо нуклеарно сметлиште Европе. Рок легенда, поета, бивши голман, идеолог Партије обичних пијанаца или краће Бора Чорба, из своје свеске нам казује нове сочне стихове, док једним ухом ослушкујемо вести о драми на сверу Косова. Љубав је најважнија. То је највећа покретачка снага. Из ове колективне хипнозе можемо да се тргнемо само љубављу.

Три су централне теме којима се Американци баве у депешама Амбасаде САД-а у Београду: Косово, Руси и НАТО. Извештаји не остављају простора за сумњу у то шта је права америчка политика у Србији: њен циљ је да Србија прихвати независност Косова, да окрене леђа Русима и да уђе у НАТО. Једино се евентуално поставља питање редоследа потеза. Вашингтон највише рачуна на Бориса Тадића…

Једнострана примена ССП је била погрешна одлука ове владе која је нанела велику штету домаћој привреди, а посебно пољопривреди. Укидањем царина на увоз робе из ЕУ влада је довела нашег сељака у потпуно неравноправан положај у односу на сељака из ЕУ. То се све догађа у тренутку када се Србија налази у најтежој економској ситуацији у последњих 20 година. Друге земље чине све да заштите своју привреду у време кризе, једино Србија, због удворичке политике према ЕУ, доноси одлуке које су противне интересима њене привреде.

Када је реч о Демократској странци Србије постоји већ дуже време један парадокс. Са оним што говори и чини председник Војислав Коштуница, али и посланици и чланови, са оним што стоји у програму ДСС, стиче се утисак, сагласна је битна већина грађана Србије. Ипак ДСС на српској политичкој сцени не фигурира као највећа партија. Наш саговорник Александар Поповић, високи функционер ДСС-а и некадашњи министар рударства и енергетике, тај несклад тумачи на следећи начин.

Фонд Слободан Јовановић је интервјуисао др Драга Његована поводом пресуде мађарског суда којом је Шандор Кепиро, и поред сведочења очевидаца ослобођен кривичне одговорности за учешће у новосадској рацији 1942. године. Шандору Кепиру је коначно поново суђено у Мађарској, али је ослобођен због недостатка доказа, иако се током суђења појавио сведок који је тврдио да је очевидац Кепировог издавања наређења убијања неколико десетина људи током новосадске рације.