Србија не може да живи само од изградње тржних центара. Морамо да имамо велике привредне системе који ће производити и запошљавати људе. Наша влада живи у потпуном раскораку са народом, али нико није спреман за одлазак са власти. Један од ретких који је показао да му власт није изнад свега је Војислав Коштуница који је 2008. године расписао изборе када је схватио да политика за коју се залагао више не може да се спроводи…

Када су се пре три године готово све странке у Србији утркивале која ће што брже да нас уведе у Европску унију, где нас чекају милијарде евра и благостање, Коштуница је тражио нове разговоре са ЕУ о начину наших евроинтеграција зато што је већина земаља чланица признала Косово. Три године касније, када већина странка све више увиђа да ЕУ и није тако добра јер траже да се одрекнемо Косова, Коштуница тражи прекид разговора са ЕУ и да Србија одустане од уласка. Ево и зашто.

ЕУ се налази у озбиљној кризи, а цела та зграда се и те како тресе. Воде се у европским земљама озбиљне расправе о будућности и опстанку ЕУ, само се у Србији, која је посебно угрожена, о томе ћути. Ако ЕУ преживи, извесно је да ће доћи до њеног преуређења и да сви чланови неће имати једнак статус. Поставља се питање: треба ли да идемо у другу или трећу лигу ЕУ, без дела територије, уз потпуно уништавање привреде, под понижавајућим условима који нису важили ни за једну земљу. Уверен сам да не треба.

Власт је три године широко обећавала и што су обећања била већа народу је било све теже. Сада се пред нашим очима распада политика и Косово и ЕУ, јер Брисел јавно захтева да се за добијање кандидатуре успоставе добросуседски односи између Србије и Косова. Државе и народи који су богатији и развијенији од нас, а реч је о државама које су чланице ЕУ, увелико расправљају којим путем даље да иду. Једино се власт у Србији држи своје догме да ЕУ нeма алтернативу.

Цветковићева влада је довела Србију у веома незавидну позицију, па је тешко побројати најдратистичнија посртања и промашаје који ће, нажалост, погодити и наше потомство. Донет је статут Војводине који је у више тачака противуставан и федерализује земљу, те ствара нови проблем на северу републике. По питању Косова и Метохије направљене су најтеже грешке које су погубно удаљиле нашу јужну покрајину од Централне Србије.

Ми сада треба да направимо салдо колико нас је досадашње кретање према кандидатури и једнострана примена економских споразума коштала, па да закључимо на основу тога шта је интерес Србије“. Председник ДСС-а је оценио да је власт у Србији до сада срљала ка Европској унији, уз тврдњу да чланство у Унији нема алтернативу и да су питања Косова и уласка у тај савез два одвојена процеса. После „толико изгубљеног времена и велике цене“ треба видети шта је државни интерес.

Војска Србије је од почетка реформи које су спровођене била интересантна за стране обавештајне службе. Најчешћи предмет интересовања поред реформских процеса била је и модернизација и опремање Војске Србије савременим средствима, а занимало их је и какви су ставови припадника војске и Министарства одбране о учлањењу у европске и евроатлантске интеграције.

Бранећи своју територију Срби и даље треба да се држе међународног права и Резолуције 1244 СБ УН у којој је јасно записано да је Косово и Метохија део територије Србије. То је, а треба и убудуће да буде, кључни документ за Србе. Русија ће и даље задржати свој став о Косову и не намерава да га мења. Ни у будућности неће признати самопроглашену државу Косово. Односи Русије и Србије су заиста добри, али постоје још велике резерве да се они унапреде у више области.

Нису сви који су живели у периоду Хладног рата извлачили идентичне закључке о СССР – Русији. Већина америчких лидера је имала реалистично гледиште на Русију – да је то снажна земља која има огромне количине нуклеарног оружја, огромне количине природних богатстава и огромну територију, да су Руси талентован и врло образован народ, и да њихов систем није спречавао да владавина права буде главна вредност.

Питајте грађане да ли су живели боље за време такозване антиевропске владе Војислава Коштунице или за време ове проевропске владе. За време владе Војислава Коштунице имали смо годишњи раст бруто друштвеног производа од преко 7 одсто, годишњи прилив инвестиција од преко 4 милијарде евра, отварала су се нова радна места, имали смо први пут вишак у буџету од 500 милиона евра, враћен је целокупан дуг ММФ-у од 1,4 милијарде долара, плате су биле веће за 30 одсто…