Од медијске политике Тадићева екипа је направила целу политику, а посебно оно што чини Председник републике који је узурпирао уставне надлежности Владе Србије. Он је узурпирао 80 одсто наше спољне политике. Он би према Уставу требало да представља нашу државу у земљи и иностранству, а не да води читаву политику. Он је хладнокрвно јавно рекао да се одлука о тражењу мишљења МСП-а о Косову није доносила у Јеремићевом, већ у његовом кабинету. Тиме је директно прекршио Устав.

Раније се озбиљније радило зато што се држава бринула о уметности, схватајући моћ културе. Међутим, сада се држава нама не бави јер је схватила моћ некултуре, па се њој посветила. Центри некултуре су јако моћни, они су постали стубови власти која их финансира, подржава, чак и лично посећује. Традиција је нешто друго, оно духовно што је убијено у Србији, а то су породица, црква, а о армији да не говорим. Војска је деградирана до нивоа феријалног савеза.

Светом влада идеја: кадија те тужи, кадија ти суди. Пошто смо у сваком аспекту тумачења међународног права – у праву, овде је Суд у Хагу учинио једно злодело, које по њима није злодело, јер је у функцији политике.Једноставно, Косово је стратешка тачка и свака прича која не уважава ту чињеницу – пада у воду. То је војно-стратешки циљ око кога се ствара све што треба да употпуни ту слику. Свет покреће ратна економија. На њеним обронцима су институције које нас уверавају да су и бомбе анђели.

Безвредне су жртве које су страдале од геноцида који је извршио САД или његови клијенти. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. Зато су страдали Муслимани жртве геноцида, а страдали Срби у „Олуји“ нису жртве етничког чишћења. НАТО снаге су војно поразиле Србију, а понашање српског Парламента је одраз понашања поражених људи који су се предали и одустали од било каквих циљева, осим да уваже циљеве оних који су их поразили.

Србија ће захваљујући садашњој власти бити забележена као једина држава која је питала МСП за мишљење да ли је њен део територије стварно њен. То је и једина власт у нашој историји која је међународни суд питала за мишљење да ли је Косово Србијa или није. Ово партијско јединство није само оправдање политике која је непотребно довела до поражавајуће одлуке МСП, већ оно има за циљ да унапред обезбеди амнестију од могућих и предвидљивих пораза у Генералној скупштини УН.

Од почетка смо упозоравали да је погрешан приступ да се тражи мишљење МСП. Следећи погрешан корак јесте да се, супротно мишљењу МСП, предлаже резолуција Генералној скупштини УН, која може нанети тежи и далекосежнији пораз Србији. И поред јавних и јасних упозорења да срљамо у провалију, наставља се погрешна политика, као да се тражи алиби за потпуни слом и уништење сваке могућности да се Србија и у будућности бори за Косово.

Када би поштовали европске манире понашања, Влада и премијер би већ до сада поднели оставку због погубне економске политике и неиспуњених обећања. Овако, криза у земљи ће их натерати на ванредне изборе до следећег пролећа – изјавио је за ”Новости” Ненад Поповић, потпредседник ДСС.

Ако је све у калкулацијама како доћи и опстати на власти, и ако нема више јасне борбе политичких идеја, онда је све дозвољено, а то је најбржи пут да се земља нађе и трајно остане у овом беспућу. Одлазећи у Сарајево власт грубо крши Резолуцију 1244, која изричито налаже да наша јужна Покрајина на међународним скуповима мора бити заступљена под именом „Унмик Косово”.

Из либералистичке концепције настала је основна светска идеологија, идеологија националних и грађанских права. Међутим, она ће саму себе да поједе, јер носи у себи негативну дијалектику. Не само због непринципијелности, и не само зато што се она скрива у настојању за успостављање доминације.

Чим ви седите на истом скупу са представницима сецесионистичке власти, која би требало да буде кривично гоњена а не да се са њом расправља о разним темама, улазите у процес успостављања добросуседских односа, што су од нас тражили и тек ће се тражити. Уместо да са партнерима из ЕУ седнемо за сто и о тим проблемима расправимо у једном отвореном дијалогу, ми забијамо главу у песак и, под паролом да Европа нема алтернативу, практично прихватамо сецесију Косова и Метохије.