У ЕУ се већ извесно време говори о разним алтернативним облицима интеграција, које имају за циљ спречавање даљег ширења ЕУ. У ЕУ је данас опште мишљење да је нагло проширење, посебно улазак Бугарске, Румуније, као и фискална политика евро зоне грешка која се не сме понављати.

Бриселске бирократе су већ отворено изјавиле да ће признање Независне Државе Косово бити услов за пријем Србије у ЕУ. Дакле, свако ко тврди да је Косово одвојено питање од ЕУ, напросто, лаже. Прича да се може ићи у ЕУ и истовремено бранити Косово је апсолутно мазање очију народу, са сврхом да се једна штетна, послушничка, па што не рећи и издајничка политика представи као родољубива и прихватљива. Просто речено, Србија ће у ЕУ ући тек онда када више не буде постојала, и када у њој више не буду живели Срби.

Будућност Косова зависи од способности међународне дипломатије у наредном периоду. Мора се наћи решење које је повољно за све, а то сигурно није рат, сматра Рикардо Јакона, новинар италијанске телевизије РАИ и аутор документарног филма „Бесконачни рат“, у коме је приказао шта се догађа на Косову девет година после НАТО бомбардовања.

Видео интервју Фонда Слободан Јовановић са др Драганом Петровићeм о актуелном питању регионализације Србије

Америка је политички и економског џин на стакленим ногама, Европа је политички патуљак, док нови центри моћи јачају. Само замислите: да је почетком осамдесетих неко у јавности рекао штa ће се догодити деведесетих, или шта ће Русија деведесетих постати данас, прогласили би га за лудака; истина ми смо сада неки други лудаци, лудаци за данашњу европејску јавност и политичаре.

Само верским фанатицима и коцкарима је својствен менталитет „нема алтернативе“. Трезвени, озбиљни, умни и одговорни државници представљају сушту супротност страначким вођама и њиховим паролама попут „нема алтернативе“. Суштина политике и јесте у томе да увек мора да се поседује нека „резервна варијанта” и алтернатива.