Основни предмет овог рада представљају етички аспекти хуманитарних војних интервенција. Аутор показује слабости и тешкоће консеквенцијалистичког и деонтолошког оправдања хуманитарних интервенција. Он указује на немогућност кохерентне моралне теорије хуманитарних интервенција и тврди да хуманитарне интервенције деведесетих година 20. века не испуњавају услове праведног рата. По његовом мишљењу оне представљају покушај квазиморалног прикривања стварне политике коју најмоћније земље воде у циљу заштите својих националних интереса.

Што се тиче израза „геноцид“, најчасније би било да се изостави из речника док не дође дан, ако икада дође, када искреност и поштење буду „нарастајућа норма“ (из предговора Ноама Чомског за књигу “Политика геноцида”. У неколико наставака објавићемо делове из студије “Политика геноцида”, Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, наслови и медјунаслови су редакцијски), фото: Ноам Чомски.

У свом Протесту (од 14. јуна о.г.) поводом доделе почасног доктората амричком професору Мајклу Волцеру и осталим реаговањима до сада нисмо помињали стручност лауреата и предлагача. Развојем догађаја и нарочито реакцијама с Факултета политичких наука, као подносиоца званичног предлога, натерани смо да се изјанимо и по том питању. То чинимо у овом тексту, критичком анализом Предлога овог факултета у погледу начина образложења Волцерових заслуга за тако високо признање.