У фази помућене свети, продату душу НАТО-вским ђаволима, српски Фауст –ако се којим случајем опаметио па разуме да је то суштински битно – једино може да отме енергичним делима у корист националног препорода и борбом у прилог виталних државног-народних интереса. Опет, да ли истински можемо да поверујемо у то да су Тадић и њему слични политичари вољни и храбри за тако нешто?

Одлука Међународног суда у Хагу и суђења Србима у Хашком трибуналу и Београду требало би да буду српска дежурна тема, ради помирења и извесније будућности. Да би се било изнад греха у вези с будућом судбином, потребно је да се рашчисти с глобалистичком фамом и погледа истини у очи. Срби окупирани, продати, информационо дезоријентисани, заплашени, духовно обогаљени, несложни и све старији, губе снагу. Зато су јавне личности дужне да искористе сваку истину која иде у прилог њиховом роду, да побољшају српски углед, статус и стање.

Међународни трибунал за бившу Југославију је донео пресуду окривљеним Анти Готовини и његовим подређенима, Чермаку и Маркачу. Постоји низ разлога због којих сумњамо у искреност Хашког трибунала, који је први пут признао кривицу лица која су вршила масовне злочине против Срба. За најмасовнији прогон цивила у читавој историји од Другог светског рата до сада, као кривци су означене укупно две особе, зато што нису добро пазиле чиме се баве њихови подређени.

Хашка пресуда хрватским генералима, осим оправданог задовољства што је попут извештаја Дика Мартија бацила још једно, другачије светло на цементирану слику о српској кривици и одговорности за рат у бившој Југославији, пробудила је у делу наше јавности нереални оптимизам у погледу решавања проблема које има српски народ брутално протеран из Хрватске, а затим и са КиМ. У тренутку распада СФРЈ вредност имовине српских предузећа у Хрватској износила је 1,8 милијарди евра.

Посета Бориса Тадића Вуковару израз је, између осталог, и немогућности српске елите да се еманципује од малограђанског комплекса мање вредности у односу на „европску тисућлетну културу“ Хрватске. Прича нашег председника о томе како слуша хрватску музику, лајтмотив је српске проевропске елите, на тај начин легитимисане као модерне и западњачке.

Америка је почела да „препушта“ неке прљаве ратне и дипломатске послове приватним предузетницима. Они тврде да иза напада у рано јутро, које су Хрвати назвали “Операција олуја”, стоји компанија за консултовање у менаџменту, базирана у северној Вирџинији, под именом МПРИ Инк. (MPRI Inc.), коју сачињавају бивши високи амерички официри, од којих и главни стваралац „Операције пустињска олуја“ (Operation Desert Storm) у Ираку, пар година раније.

Нема никакве сумње да је жеља и циљ ЕУ да управо Хрватска буде „лидер у региону“, па је у том смислу јасно зашто експанзију „Агрокора“ Ивице Тодорића на српском тржишту економски потпомаже EBRD. У октобру 2008. године, „Агрокор“ је од EBRD добио кредит од 70 милиона евра и то у сврху повећања капитала компаније и ширење пословања трговинског ланца „Идеа“ у Србији.

Ватикан је прво доделио апсолуцију – свакодневним језиком речено “амнестију” а тиме и рехабилитацију – хрватским, немачким итд., ратним и геноцидним злочинцима, и потом их ставио под своју заштиту, под заштиту једне моћне историјске институције, која по сопственом самосхватању “никада није грешила и никада неће грешити”. Тиме је Ватикан само још једном посегнуо за најубојитијим оружјем из свог владалачког арсенала, за “узурпацијом власти над дефиницијама и психагогијом”.

Пре неколико дана, наши и хрватски медији, јавили су да је супруга председника Бориса Тадића, с ћеркама, на позив хрватског председника Јосиповића, провела три дана у државној резиденцији суседне републике. Тродневни одмор Тадићеве породице на Брионима, у некадашњој Титовој вили „Јадранка“, протекао је у пуној дискрецији, и под будним оком хрватске полиције.

Прије петнаест година у војној операцији “Олуја”, на подручју Републике Српске Крајине у Хрватској, убијено је и нестало близу 2.000 Срба, а протјерано око 220.000, док су у наставку акције БиХ, под називом “Маестрал”, хрватске и муслиманске снаге, убиле још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.