Септембар је постао значајан због новог завијутка у „гасоводном рату“ између Русије и Европске Уније. У Сочију је 16. септембра у присуству председника владе РФ Владимира Путина потписан споразум о изградњи морског дела гасовода „Јужни ток“ којим се уклања транзитна зависност Русије од Украјине. У одговор ЕУ је активирала напоре на изградњи „Набука“, пошто је изјавила да гасовод који иде дном Каспијског мора може да се постави и без сагласности Русије.

И америчким неолибералима и неоконзервативцима, као и њиховим европским еквивалентима, Русија је подједнако антипатична, посебно када је и споља и изнутра чврста и сигурна. Зато не изненађујуе што они урлају и врше притиске на „недемократски” профил Москве, који је по њима тамо на сцени, док они чекају повратак земље аутократији, корупцији и стагнацији. То је добро. Колико год западни праведници буду понављали ту мантру, Русија ће бити на добром путу.

Још у априлу 2008. године у тајној депеши америчког амбасадора у Риму Роналда Сполјија државном секретару САД, Кондолизи Рајс, речено је да се руска енергетска компанија „Газпром“ превише приближила поседовању већинског дела у нафтном налазишту „Елефант“ у Либији. Амбасадор је ударио на узбуну јер, са гледишта америчких интереса, тако је речено у писму, „дати контролу Газпрому над налазиштима у Северној Африци – значило би да се нанесе очигледна штета напорима Европског савеза дасе изврши енергетска диверсификација“…

„Стратешко партнерство” Берлина и Москве се на енглеском говорном подручју обично схвата у понешто поједностављеном смислу: руска енергетска умећа и немачка технологија уз доста високоумне политичке реторике преко тога. У међувремену, Немачка је и даље чврсто усидрена у евроатлантске оквире политичких, економских и војних односа. Другим речима, Москва може да буде немачки партнер, стратешки или било какав други, али Вашингтон је Берлину и даље примарни савезник

Ми смо у ћорсокаку када је Косово у питању, Резолуција 1244 игнорисана је и заправо згажена од стране Запада, који свој став о држави Косово неће променити чак ни ако ми донесемо у нашем парламенту још десет нових резолуција о Косову. Треба пронаћи нове модалитете борбе за спас онога што се на Косову још може и спасти. Ако се ствари на прелазима Јариње и Брњак не врате у пређашње стање, онда се је тешко отети утиску да је досадашња наша политика на Косову била неуспешна. Жарко бих волео да ме догађаји демантују.

Све упорније долази у свест помисао да Венецуела представља следећу границу у глобалистичком крсташком походу САД, чији је циљ успостављање контроле над резервама нафте и гаса. Чавес је на испад Стејт депармента одреаговао: „Санкције против Боливарове отаџбине, које ће увести влада гринга? Па, добро – добро нам дошли, мистер Обама! Само – немојте заборавити – ми смо ипак Боливарови синови!“

Документи Стејт Дипартмента из 2007. године, које је објавио Викиликс, указују на праве разлоге америчке нетрпељивости према либијској влади, која је претходила грађанском рату. Либија се данас одупире новом колонијализму. Колонизатори дају својим војним задацима племенита имена попут „заштите цивила”. Али њихова улога последњих деценија и векова у Африци и на Блиском Истоку одузима овој пропаганди сваки кредибилитет.

Слободан Ерић, Џон Лохланд, Срђа Трифковић, Коста Чавошки и Александар Митић, говорили су о стратешком интересу Србије на трибини коју је организовао магазин „Геополитика“ и Фондација Лорда Бајрона. Трибина је одржана у просторијама Медија центра у Београду 26. 5. 2011. године.

Према Европској унији, Русија развија стратешки и интересно добре односе. Када су у питању појединачне државе, Русија има још боље односе са најважнијим континенталним силама, попут Немачке и Француске. Државе Вишеградске групе су, фактички, бивше чланице Варшавског уговора и СЕВ, које су сада чланице ЕУ и НАТО. Традиционално лошије односе, пуне сукоба стратешких интереса, званична Москва има у званичном Лондону.

Модернизација за евроазијце није само циљ за себе, Дугин зна и осећа потребу да прединдустријска парадигма са индустрисјком и постиндустријском, може сапостојати и то у географски једиственом сектору, што претпоставља јасну диференцијацију, Русији је неопходна евроазијска премопдерна, модерна и постмодерна, као модул – који не само да спаја, већ и постаје филтер,интерфејс за садејство са глобалном финансијским институцијама, али они морају пратити и дозирање и квалитативну диференцијацију информационих импулса, који се добијају на улазу.