Према “логици и политици преокрета”, агресивно наметнутој српској политичкој јавности, важнији су људи од територије и суверенитета државе. Но, ако се историјске чињенице узму у обзир, управо је суверенитет српских власти био и остао основни услов за одржање голих живота, слободе и имовине наших сународника на КиМ, и не само на КиМ.

Када се врши геноцид, онда се неселективно уништавају сви припадници неког народа што укључује и прогоне, демонизацију, одузимање територије и имовине. И док голоруки преостали Срби, шездесетак тисућа, беспомоћно дежурају на барикадама надајући се чуду, НАТО-приштинске снаге увјежбавају десант на ова посљедња људска бића који, у пркос свима, одржавају некадашње достојанство српског народа. А свијет шутке гледа трагедију која се хињским корацима неумитно приближава.

Фонд Слободан Јовановић је интервјуисао др Драга Његована поводом пресуде мађарског суда којом је Шандор Кепиро, и поред сведочења очевидаца ослобођен кривичне одговорности за учешће у новосадској рацији 1942. године. Шандору Кепиру је коначно поново суђено у Мађарској, али је ослобођен због недостатка доказа, иако се током суђења појавио сведок који је тврдио да је очевидац Кепировог издавања наређења убијања неколико десетина људи током новосадске рације.

У фази помућене свети, продату душу НАТО-вским ђаволима, српски Фауст –ако се којим случајем опаметио па разуме да је то суштински битно – једино може да отме енергичним делима у корист националног препорода и борбом у прилог виталних државног-народних интереса. Опет, да ли истински можемо да поверујемо у то да су Тадић и њему слични политичари вољни и храбри за тако нешто?

Срби су једини савезнички народ који је изгубио II светски рат, а Хрвати, Бошњаци и Албанци једини Хитлерови савезници који су га добили. Срби су обавештени да су њихови џелати Насер Орић и Рамуш Харадинај у том истом Хашком трибуналу ослобођени одговорности. А гробови се јасно виде. Али, Ратко Младић мора да одговара за злочине за које је оптужен.

Наше актуелно време се с правом посматра као једно „медијско доба“, као време глобализације и томе обично следи једна значајна и евидентна заблуда, наиме, да се порастом међусобне комуникације, економским повезивањем, појачаним политичким дијалогом и, наравно, ширењем „демократије“ и „државно-правне бриге за људска права“ и сл. у суштини смањује опасност ратова и масовних злочина (геноцид), да су „контролни механизми“ светске заједнице у међувремену довољно ефективни и у стању да спрече такве ескалације.

Што се тиче израза „геноцид“, најчасније би било да се изостави из речника док не дође дан, ако икада дође, када искреност и поштење буду „нарастајућа норма“ (из предговора Ноама Чомског за књигу “Политика геноцида”. У неколико наставака објавићемо делове из студије “Политика геноцида”, Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, наслови и медјунаслови су редакцијски), фото: Ноам Чомски.

Наше актуелно време се с правом посматра као једно „медијско доба“, као време глобализације и томе обично следи једна значајна и евидентна заблуда, наиме, да се порастом међусобне комуникације, економским повезивањем, појачаним политичким дијалогом и, наравно, ширењем „демократије“ и „државно-правне бриге за људска права“ и сл. у суштини смањује опасност ратова и масивних злочина (геноцид), да су „контролни механизми“ светске заједнице у међувремену довољно ефективни и у стању да спрече такве ескалације.

Имајмо у виду да, док доносимо резолуцију о измишљеном тзв. сребреничком геноциду, спадамо међу земље које нису усвојиле скупштинску одлуку којом потврђују да је прави геноцид извршен над Јерменима. Чак су и неке чланице НАТО (нпр. Француска и Грчка) донеле такву резолуцију, а Србија, ради „добрих“ односа са Турском, није! Српски режим тиме не гази само морал, већ избегава да види да је све повезано. И геноцид над Србима, и геноцид над Јерменима. Не би смо смели да заборавимо како не треба много да се стигне од Арарата до Јадовна!

Бивши председник Либерије, Чарлс Тејлор, оптужен у Хагу за геноцид над сопственим народом и подстицање грађанског рата у суседном Сјера Леонеу, изјавио је на суђењу у Фритауну да му је “власт у Београду испоручила оружја у вредности од 7 милиона долара”. И у Београду, засад, влада амнезија. Нема ни података како је мимо устаљених, строго контролисаних канала за трговину оружјем, до испоруке овом крвнику уопште дошло .