У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

Небојша Катић, финансијски консултант у Лондону, на предавању у Институту за европске студије „Други талас економске кризе и удари на евро“, оценио како се у свету води кампања да је јавна потрошња искључиви узрок свих економских невоља, док се греси банкара аболирају, као и да је евро мета шпекулативних напада како би се долар задржао на месту светске резервне валуте.

У овом раду ће се прво укратко указати на ефекте светске финансијске, односно економске кризе на Србију у периоду 2008-2010. Затим ће показати да је економска криза у Србији током 2011. године знатно појачана, али да то није последица тзв. другог таласа светске економске кризе, а посебно дужничке кризе низа земаља у еврозони, већ пре свега унутрашњих фактора. И на крају рада истаћи ће се разлози због чега Србији прети реална опасност да у 2012. или 2013. години доживи привредни и финансијски колапс и шта би требало предузети да његов интензитет буде што мањи.

У првих девет месеци ове године банке су оствариле добит од око 250 милиона евра. Значајније и од самог апсолутног износа је чињеница да је та добит за око 21 одсто већа од добити остварене у истом периоду прошле године. У 2011. години је тако настављен већ деценијски тренд преливања капитала предузећа, државе и грађана у корист финансијског сектора. Само се тиме може објаснити феномен да банкарски сектор цвета, док сви око њега вену.

“Пад евра могао би да има трагичне последице ако би се десио хаотично. Али ако би Европска унија одустала од евра организовано и планирано, то би протекло мирно. Мислим да не треба пратити тај тренд да се по сваку цену брани лош пројект заједничке европске валуте чија ће цена бити све већа и већа.” Чешки председник Вацлав Клаус, упозорио је владу да би било неодговорно да Чешка позајмљује дужницима у тренутку када њој самој не полази за руком да смањи задужење.

Капитулацијом Немачке уклоњена је и последња велика препрека апсолутној моћи финансијске олигархије. Свет се враћа тамо где је већ био пре избијања економске кризе. Иако је најодговорнији за светску финансијску кризу, иако је довео до колапса буџета највећег броја Западних држава и гурнуо свет у опасан економски и политички хаос, финансијски сектор је, парадоксално, из кризе изашао ојачан.

Код држава Еврозоне које су кризи, спољни дуг је ван сваке сумње превисок и одсликава слабости текућег биланса, али не само текућег биланса. Ирска и Исланд на пример, имају прекомеран спољни дуг јер су истворемено и значајни финансијски центри. Новац из иностранства се рециклирао кроз финансијски систем ових малих држава повећавајући њихов спољни дуг.

Сви проблеми ЕУ и евро-зоне своде на политику. Актуелна криза је пре свега политичка, а економска је само њен део који се не може прикрити обманама, тајним договорима и, у ствари, лажима. Европска интеграција је поново у дубокој кризи из које нема повратка на старо и која, на жалост, показује да је поново кључни проблем Европе Немачка и њен политички поглед.

Треба схватити да је читава кинеска политика и традиционална политичка кутура основана на томе да Кина веома паметно изводи рачуницу свих својих даљих корака. У томе нема филантропије, то је прецизан план уласка Кине у Европу. То је почело у периоду кризе 2008-2009 година, када је активно куповала најразличитије европске фирме. Данас Кина има шансу да преузме контролу над читавим областима европске индустрије.

Јединствена европска валута је најављивана као “коначно остварење идеала” хармонизоване и јединствене Европе, као кључ светле будућности европског континента и, како би сугерисао Роберт Купер, трасер пута нове “европске империје”. Евро је, међутим, после непуних десет година постојања, постао кључни генератор распада европске интеграције и упаљач рушења њеног оличења, Европске уније. Најновији развој догађаја у покушајима разрешења финансијско-политичке кризе унутар евро-зоне је до краја разголитио све илузије о јединственој валути…