Центар за науку и културу Руског дома у Београду организује 7. фебруара у 19 часова у Великој сали дискусију на тему: “Никола Милошевић као тумач руске религијске филозофије”, посвећену петогодишњици смрти нашег познатог мислиоца. У дискусији учествују: др Радомир Ђорђевић и Марко Делић

У овој судбини српског народа има нечег што је врло блиско или што указује на неку блиску везу с изворном судбином филозофије. У извесном смислу, филозофија је, такође, одређено посланство европског човека. Никада пре и никада изван Европе није било филозофије. Име филозофије потиче из грчког језика. Реч philosophia на грчком значи „љубав према мудрости”. Не поседовање мудрости, већ тежња или настојање да се достигне мудрост. Али, филозофија није само посланство европског човека, него такође и његово проклетство…

Прича о култури је заправо врло јединствена, и необична, и незахвално је уопште проговарати, посебно ако човек из опреза није спреман признати слутњу да се увек ради о појави истине бића. Картелизација јесте својствена свакој организационој друштвеној динамици, неизбежна је и ни један је институционални формат не може укинути. У Србији, не постоје две Србије, прва је слаба, а друга је само испразност – сабласт Дерете и друштва, а иза које стоје у себе затворени картел елите или од 1% до 3% становништва.

Поредак је мир храбрих а не уточиште кукавица.

Канонада црних догађаја који потресају друштво није никакав феномен у условима глобаног друштва, нарочито оног којег ми сами креирамо, овде. Рекло би се, све нас претиче и ми не стигнемо да закаснимо било где. А ако останемо, мораћемо даље. Цена економске, па самим тим и цена слободе као интегритета, јесте коначни догађај у еманципацији поштене интелигенције, а не Академије, разуздане ли од Начертанија до Меморандума. У исто време и левица и десница су под окриљем националног…

“Данас се пуно говори о кризи, а узбуну је изазвала тек економска и финансијска криза. Пуно се пише о томе, на жалост све то скрива прави проблем. Духовна криза дуго траје, а ником не пада на памет да уложи макар један милион долара како би се она превладала”, рекао је проф. Мирко Зуровац, на трибини Фонда Слободан Јовановић у Коларчевој задужбини, 27. јануара 2011. године.

Основни задатак деснице јесте морална и духовна обнова српског друштва, инсистирање на квалитетном образовању деце, квалитетним културним садржајима и осмишљавање одговарајућег културног обрасца. Услед моралног опадања, Србији може помоћи само конзервативна обнова.

Рађање нове српске деснице је неопходно како би се јасно препознали проблеми који спречавају српски народ да постане нација у пуном значењу те речи. Пре свега, треба схватити да је идеја националне припадности, идеја независне, поносне и суверене нације идеја која не сме изгубити на значају. Поносити се својом нацијом јесте део личног идентитета свакога човека.

Будући да је историјско тежиште ове студије о феноменологији геноцида егземпларно стављено на планирање, организовање и извршење Србоцида 1941-1945, то је само консеквентно да и утицај горе наведених локалних фактора буде разматран у овој области. Стога желим да ставим на језичко-философску и социјално-психолошку проверу један могући есенцијални аспект формирања хрватског менталитета тј. националног идентитета…

Из либералистичке концепције настала је основна светска идеологија, идеологија националних и грађанских права. Међутим, она ће саму себе да поједе, јер носи у себи негативну дијалектику. Не само због непринципијелности, и не само зато што се она скрива у настојању за успостављање доминације.