Када су десетине Срба са барикада летос дошле у митровачку болницу с ранама од ватреног оружја, с разлогом се поставило питање како су немачки војници добили дозволу да користе бојеву муницију против демонстраната, будући да у погрому од 17. марта 2004. ни метка нису испалили док су са Косова протериване десетине хиљада Срба и спаљиване средњовековне православне цркве. После се испоставило да нису имали дозволу да пуцају у људе како би заштитили “објекте”…

Последњи уступак српских власти на жртвеник евроатлантских интеграција представља постизање „Договора о Интегрисаном управљању прелазима између Косова и централне Србије тзв. ИБМ протокол“. Оправдање и образложење постигнутог договора, представља се као велика победа (додуше са горким укусом што признају и српске власти), иако суштински представља још један корак ка признавању државних прерогатива тзв. Републике Косово као државног ентитета.

Тако се у најкраћим потезима може описати један од чинова српске трагедије, започете Уставом из 1974. године, а ако доктрина ЕНА остане на снази, биће да се крај наше трагедије неумитно ближи и да кроз коју деценију Србије више неће ни бити. Постоје два јасна разлога немачког „Не!“. Прво, Немачка је закључила да јој није у националном интересу да Србима макар мало попусти по питању Косова. Друго, госпођа Меркел доследно држи до националних интереса своје државе

Добро су познати атрибути који чине суверенитет једне државе, а према Повељи УН и завршног акта КЕБСА из Хелсинкија део или целокупни суверенитет неке државе се може предати само ако га се она добровољно одрекне. Ако није добровољно онда је противправно и ништавно. То врло добро знају и у Вашингтону и у Бриселу и зато инсистирају да се Србија добровољно одрекне своје суверености над Косовом.

Ако би сада отишли на Јариње или Брњак видели би табле на којима пише KOSOVO PROVINCIAL BOUNDRY (Косовско административно подручје), а ако се примени споразум о интегрисаном управљању границом (IBM), који је Борко Стефановић усагласио са Едитом Тахири прошлог викенда, на табли би писало KOSOVO BORDER (Косовска граница), што је у складу са договором који је насловљен INTERGRATED BORDER MANAGEMENT (IBM) или интегрисано управљање границом.

Посланичка група Демократске странке Србије доставила је предлог сопствене декларације о Косову, којом предлаже прекид преговора Београда и Приштине, стављање ван снаге постигнутих договора, као и одбијање захтева за нормализацију односа са Косовом и Метохијом. О декларацији, као и о погледима на другачија решења односа са Косовом, за “Актер” говори Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а и бивши министар за Косово.

Данас се званичници Приштине сликају поред споменика озлоглашених фашиста Шабана Полуже, Мехмеда Градице, Џафера Деве, Адема Воце… Па због фашисте Шабана Полуже и његових следбеника на Космету је уведена војна управа почетком 1945. године, а због тих албанских фашиста, балиста, који су се крили по шумама до краја 1948. године, погинуло је 700 партизана док је 1.300 њих рањено. У последње три–четири године, албански фашисти су добили споменике у ”демократском” Косову док свет ћути.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић изјавио је данас да је апсурд што држава захтева од Срба на Косову и Метохији да уклоне барикаде и тако помогну Србији у стицању статуса кандидата за пријем у ЕУ. Апсурд је да се очекује подршка Срба са Косова остатку државе која њих не подржава“, рекао је Самрџић на конференцији за новинаре.

Скандалозно је да Влада Србије и Председник Борис Тадић нису предузели ни једну конкретну активност на међународном плану, чиме би изразили јасан протест у Уједињеним нацијама, због хапшења возача фирме „Еурокоп“ из Рашке. Државни врх Србије није реаговао на пресуду шиптарских институција у којој се дословце наводи да су српски држављани „неовлашћено прешли државну границу“ тзв. Косова. Таква пресуда донета је уз туторство мисије Еулекс, што додатно говори кредибилитету и намерама „заштитника“ из ЕУ, који отворено раде на изградњи правних оквира лажне шиптарске државе.

Све и да у ЕУ ствари овако функционишу, да она располаже минимално функционалном заједничком спољном и безбедносном политиком, да су овлашћења њених законодавних органа без постојане котроле држава чланица, она Србију не би узимала довољно озбиљно, као што то није ни до сада чинила. И то неће ни убудуће чинити све док Србија не реши своје државно питање. Споразум за Србију још није ступио на снагу, нити ће уколико га не ратификује, поред Србије и 27 држава чланица Уније. Довољно је да макар једна од њих закључи да Србија не испуњава услове…