Стручњаци Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе (Медела) саопштили су 13. априла да су “потресени стањем у српском правосуђу после реформи”, те да је процес реформе обављен мимо свих препорука Савета Европе и Венецијанске комисије. “Ово нису реформе какве је хтела ЕУ. Српски народ заслужује више и грађани не могу да имају поверење у правосудни систем који не поштује ни суштинска права судија и демократског друштва.”

По залагању за потпуну приватизацију у Србији чланови ЦЛДС су били 2001. још острашћенији од чикашких момака. Реализација тог пројекта приватизације није имала ничега што би се могло подвести под појам демократија – напротив, сем обећања меда и млека, народ се уопште није питао да ли прихвата такав модел приватизације. За ММФ као институцију, чињеница да се из године у годину повећавала стопа незапослености није била вредна пажње, јер то за њих није био економски већ социјални проблем,

У марту 2012. године је у Јуристенблад – холандском стручном часопису који праве истакнути холандски правници за правнике и остале, објављен чланак под насловом: ,,Разлике у одређивању казне у сличним судским предметима”. Неколико холандских медија, између осталих једина холандска телевизија која има вести – државна телевизија, су известили о том чланку.

Према ријечима бившег грчког министра финанција, Евангелоса Венизелоса Њемачка је зарадила милионе на основу Грчке кризе. Прошлог мјесеца у разговору за лист der Spiegel, Венизелос је истакао како је Њемачка на темељу кредита Грчкој само у каматама зарадила око 400 милиона еура током протекле двије године.

Србија је 6. маја одлучила да се не мења. Пред државом није отворен нови политички хоризонт, ЕУ остаје тема важнија од државне целовитости и економије, а предстојеће формирање нове владе и други круг председничких избора воде у националну депресију, која једино може да покреће перпеттум мобиле српске политике звани и „ЕУ и Косово“

Новац за обарање режима је стигао али не и за развој Србије. После „Петог октобра“, идеални услови за увођење економске шок терапије. Прихватање савета ММФ упркос упозорењима да нису у складу са интересима земље којој су упућени. Због врло скромног знања и вероватног осећања инфериорности у односу на саветнике из међународних финансијских институција, самозвани “визионари” привредних реформи у Србији су одмах прихватили неолиберални концепт.

Готово прогнани из највећих српских медија, Војислав Коштуница и странка на чијем је челу, Демократска странка Србије, већ месецима обилазе Србију, подсећајући је да би после четири године европског пута који нема алтернативу требало да се окрене себи и заштити својих, а не интереса Европске уније. Као алтернативу ЕУ догми, ДСС и његов председнички кандидат понудили су платформу политичке и војне неутралности Србије.

Губитак од 500 милијарди евра је наравно велики ударац за економију било које земље, па тако и за богату Холандију, и због тога је терет кризе пренет на холандску економију и холандски народ. Пикантан детаљ је да се опозиција жалила да дотичних 500 милијарди нису баш могле да се јасно „пронађу” у прорачуну државног буџета, односно није баш било јасно одакле је влада одједном извукла 500 милијарди евра.

Када иступите из комуникационог лудила, које се шири предизборном какофонијом увреда и омаловажавања, видећете да партитократизам остаје једина преостала идеологија Србије. Ако је веровати медијима, а на жалост јесте, српска политичка сцена досегла је пун капацитет страначке проточности евроатлантских и тајкунских интереса: скоро да ће свако после 6. маја моћи да легне у коалициони кревет с било ким.

Политика ЕУ нема алтернативу нам је протекле четири године показала лоше резултате. Плате су мање, инвестиције преполовљене, незапосленост је повећана, тешко се живи, а потписисвањем Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ изгубило се неколико стотина милиона евра“, навео је Коштуница. У овом тренутку капитал се окреће ка истоку, не иде у ЕУ. Поставља се питање колико је дошло инвестиција од потписивања ССП. Инвестиције су преполовљене.