Фонд Слободан Јовановић објављује нову књигу Војислава Коштунице “Зашто Србија, а не Европска унија”. Коштуница у књизи излаже сажети приказ своје целокупне политичке идеје, али и својеврсну идеолошку платформу за будућност. Књига је написана у форми дијалога који са Коштуницом воде чланови Фонда: Миле Савић, Слободан Самарџић и Александар Никитовић.

Чини се да је европска честитка Бориса Тадића Хрватској преурањена. Презадужени Загреб у ЕУ одлази као сасвим солидан кандидат за кризног наследника Лисабона или Даблина. И не само то. Европски Загреб је и врло извесан кандидат за доследног наследника своје балканске прошлости.

Заиста могу да разумем, и то је постао саставни део политике, да се на различите начине оспоравају политички противници. Али, ако је нешто превршило сваку меру и превазишло сва могућа дозвољена средства политичке борбе, то су управо такве смишљено употребљене лажи и оптужбе. Толико сам држао до морала и закона да нико и никада не може рећи да сам и пребијену пару узео за себе.

Недавно нам је Милица Делевић – директорка Владине канцеларије за улазак Србије у ЕУ – саопштила „тужну вест“. Ни наша тзв. просрпска власт, којој је ЕУ изнад интереса сопствене државе и нације, више није могла да игнорише озбиљан пад подршке грађана уласку Србије у Европску унију. Међутим, у складу са својом опробаном црно-пропагандном методологијом, прибегла је манипулацијама

Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” између владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга. Немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.

Коштуница, можда отвореније него икада до сада, говори јавно о Слободану Милошевићу, Зорану Ђинђићу, 5. октобру, Колубари, паљењу Амбасаде САД, Путину, патријарху Павлу, медијима, Викиликсу, али и о садашњим односима са Томиславом Николићем и Тадићевом ДС… “Ђинђић је убијен и трагично је завршио свој живот обављајући најтежи могући посао, а то је свакако посао премијера. Због те највеће могуће жртве, ту престаје свака полемика и морају се бирати речи да се разјасне различите политике које смо заступали.”

Све што сам радио, радио сам из уверења, без обзира што се показује да је то био тежи пут. Ништа ми не значи што би другачији пут био лакши ако он није сагласан са мојим погледом и политиком на који начин треба уредити Србију као државу. А што се тиче каријера, незамисливо ми је да себе видим било у Брозовом, било у Милошевићевом режиму, било као заступника евроатлантске политике и циљева у Србији. Србију, њену историју, њену традицију, њену културу, видим на сасвим другачији начин…

Колико кошта најскупља реч у држави у којој нико не држи до обећања? Или: предизборни карусел српских спољнополитичких приоритета. Након последњег окупљања српских амбасадора у Београду, питање Косова и Метохије спало је на последње место српских спољнополитичких приоритета.

У редовном истраживању јавног мњења владине Канцеларије за европске интеграције крајем децембра прошле године подршку чланству у Европску унију изразило је 51 одсто грађана Србије или два посто мање него у јуну прошле године. Уверење које је подгревано читаву деценију сигурно не може да нестане у кратком периоду па ће и евентуално друго одбијање кандидатуре у марту уочи избора такође само за који проценат умањити масу бирача која жели да верује у бољу будућност везану за ЕУ.

„Притисци на Србију се појачавају како се приближава датум одлуке о томе да ли ће Србија добити статус кандидата и све то указује на потребу стварања нових односа Србије са ЕУ“. „Србији су потребне праве и суштинске промене, одбацивање политике Евопа нема алтернативу и успостављање војне и политичке неутралности“. Основни циљ Србији треба да буду држава, њени грађани, Косово и Метохија, а не ЕУ у којој су евидентни раслојавање, прекомпозиција на државе првог, другог и трећег реда, смањење кредитног рејтинга, демонстрације…