Како је ових дана изјавио специјални известилац Европске Уније за Србију Јелко Кацин, Србија „треба да предузме све могуће за нормализацију односа са Косовом до 1. марта“ , када ће у Бриселу бити одржано следеће заседање Савета ЕУ на највишем нивоу. А то и представља ултимативну „путну карту“ коју Европска Унија данас нуди Србији без Косова. Времена су се променила, те сада Европска Унија тежи да максимално исфорсира евроинтеграцију Косова као независне државе, уз истовремено успоравање решавања захтева Србије.

Слободан Самарџић изјавио је да би Србија требало да „окрене стратешки лист“ у процесу европских интеграција због услова да се одрекне Косова и велике штете коју трпи применом Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП). Србија применом ССП-а због мање наплате царина годишње губи 180 милиона евра, а да би у будућности царински приходи у трговини са ЕУ требало потпуно да нестану, док истовремено Србија неће добити компензацију из европских фондова, као што су их добили Хрватска и земље источне Европе.

ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава. Верујем да постоји подударност наших ставова када је реч о војној неутралности Србије. Већ када је реч о проглашавању политичке неутралности Србије, ту опет постоји разлика јер је СНС за приступање Србије Европској унији.

Од стране Вашингтона јасно је поручено да би тренуто „фокус Србије требало да буде на непосредном циљу, а то је обезбеђивање статуса кандидата за чланство у ЕУ, за шта је неопходно да Србија прихвати решење које ће уклонити 1244 са табле Косова. Американци нису желели чак ни да се осврну на Тадићев план о четири тачке…

Фонд Слободан Јовановић објављује нову књигу Војислава Коштунице “Зашто Србија, а не Европска унија”. Коштуница у књизи излаже сажети приказ своје целокупне политичке идеје, али и својеврсну идеолошку платформу за будућност. Књига је написана у форми дијалога који са Коштуницом воде чланови Фонда: Миле Савић, Слободан Самарџић и Александар Никитовић.

Чини се да је европска честитка Бориса Тадића Хрватској преурањена. Презадужени Загреб у ЕУ одлази као сасвим солидан кандидат за кризног наследника Лисабона или Даблина. И не само то. Европски Загреб је и врло извесан кандидат за доследног наследника своје балканске прошлости.

Заиста могу да разумем, и то је постао саставни део политике, да се на различите начине оспоравају политички противници. Али, ако је нешто превршило сваку меру и превазишло сва могућа дозвољена средства политичке борбе, то су управо такве смишљено употребљене лажи и оптужбе. Толико сам држао до морала и закона да нико и никада не може рећи да сам и пребијену пару узео за себе.

Недавно нам је Милица Делевић – директорка Владине канцеларије за улазак Србије у ЕУ – саопштила „тужну вест“. Ни наша тзв. просрпска власт, којој је ЕУ изнад интереса сопствене државе и нације, више није могла да игнорише озбиљан пад подршке грађана уласку Србије у Европску унију. Међутим, у складу са својом опробаном црно-пропагандном методологијом, прибегла је манипулацијама

Светска банка је снизила прогнозу раста светске привреде у 2012. години са 3,6 на 2,5 одсто и упозорила да би криза могла да буде интезивнија него 2008. године. Грчки министар финансија Венизелос рачуна да ће се доћи до “компромиса” између владе Грчке и страних банака као поверилаца приватног дуга. Немачка влада је заинтересована из својих разлога и интереса да еврозона помогне Грчку јер тако се штити и немачки интерес у Грчкој омогућавањем куповине грчких ресурса и некретнина где би Немци постали нови власници.

Коштуница, можда отвореније него икада до сада, говори јавно о Слободану Милошевићу, Зорану Ђинђићу, 5. октобру, Колубари, паљењу Амбасаде САД, Путину, патријарху Павлу, медијима, Викиликсу, али и о садашњим односима са Томиславом Николићем и Тадићевом ДС… “Ђинђић је убијен и трагично је завршио свој живот обављајући најтежи могући посао, а то је свакако посао премијера. Због те највеће могуће жртве, ту престаје свака полемика и морају се бирати речи да се разјасне различите политике које смо заступали.”