Корпоративни стручњаци за руде и минерале саопштили су крајем 2008. процену да резерве олова у „Трепчи“ износе 425.000 тона олова, 415.000 тона цинка и 800 тона сребра; да су резерве никла 185.000 тона и кобалта 6.500 тона; да су у руднику „Гребник“, јужно од Глине, доказане резерве 1,700.000 тона боксита. Четири тоне боксита садрже две тоне глинице, из којих се добија тона алуминијума. „Гребник“ би, дакле, могао да произведе 425.000 тона алуминијума. До сада утврђене резерве фероникла на Космету су 15,000.000 тона, али се процењује да су и много веће.

Сорош хоће да експлоатише косметски лигнит, процењен на вредност већу од 300 милијарди долара. Министарство енергетике Републике Србије проценило је 2009. да је вредност имовине државе Србије у сектору електропривреде, противправно отете на Космету, око 1,5 милијарди долара. У Министарству је тада речено да би „вредност тог богатства износила до 100 милијарди евра, када се узме у обзир перспектива и износ који би се добио експлоатацијом и претварањем тог енергетског богатства у електричну енергију“.

Ако Тадићева политичка елита настави да препушта српске територије, Москва ће о гаранцијама за „Јужни ток”, напослетку, морати да преговара са оним факторима који имају тапију на парчање Србије, оверену у Вашингтону и Бриселу. То су Берлин који одвлачи Војводину у евро-регију и Анкара – конструктор “зелене трансферзале”. Вашингтон је овластио ове регионалне силе да решавају балканску збрку и тако извуку неку корист за себе. Али, тек пошто је претходно САД војном агресијом обезбедила кључну базу Бондстил, породивши притом криминогену тзв. државу Косово као извор сталне нестабилности Балкана.

У време када Гаспром завршава припреме да се 8. новембра свечано пусти у рад гасовод Северни ток, којим ће руски природни гас преко Балтичког мора стизати, директно, у западну Европу, Душан Бајатовић, генерални директор Србијагаса оптимистички најављује да би Србија до краја ове године могла на својој територији отпочети са изградњом трасе гасовода Јужни ток. Туда ће се овај енергент из Каспијског региона допремати до Балканског полуострва али и даље, ка земљама у централном и западном делу континента.

Руска државна телевизија поводом притисака на Гаспром и подметања Москви чак и атентата на Ђинђића. Руски гасоводи и нафтоводи највише изазивају бес код оних који се боје губитка контроле над Европом и утицаја на Русију. За све је очигледно да ће зависност Европе од руских енергената расти. При томе страх од те зависности већ се сада изражава покушајима да се спекулише са наводном политичком позадином крупних руских енергетских пројеката

Септембар је постао значајан због новог завијутка у „гасоводном рату“ између Русије и Европске Уније. У Сочију је 16. септембра у присуству председника владе РФ Владимира Путина потписан споразум о изградњи морског дела гасовода „Јужни ток“ којим се уклања транзитна зависност Русије од Украјине. У одговор ЕУ је активирала напоре на изградњи „Набука“, пошто је изјавила да гасовод који иде дном Каспијског мора може да се постави и без сагласности Русије.

Сарадња између Гаспрома и Србијагаса на изградњи подземног складишта гаса у Банатском Двору развија се на основу договора између влада две државе о сарадњи у индустрији нафте и гаса који је склопљен између Руске Федерације и Републике Србије 25. јануара 2008. године. Подземно складиштем гаса Банатски Двор коначно је у комерцијалној функцији. Званичан почетак рада био је 1. октобар ове године.

Још у априлу 2008. године у тајној депеши америчког амбасадора у Риму Роналда Сполјија државном секретару САД, Кондолизи Рајс, речено је да се руска енергетска компанија „Газпром“ превише приближила поседовању већинског дела у нафтном налазишту „Елефант“ у Либији. Амбасадор је ударио на узбуну јер, са гледишта америчких интереса, тако је речено у писму, „дати контролу Газпрому над налазиштима у Северној Африци – значило би да се нанесе очигледна штета напорима Европског савеза дасе изврши енергетска диверсификација“…

„Стратешко партнерство” Берлина и Москве се на енглеском говорном подручју обично схвата у понешто поједностављеном смислу: руска енергетска умећа и немачка технологија уз доста високоумне политичке реторике преко тога. У међувремену, Немачка је и даље чврсто усидрена у евроатлантске оквире политичких, економских и војних односа. Другим речима, Москва може да буде немачки партнер, стратешки или било какав други, али Вашингтон је Берлину и даље примарни савезник

У „Јужном току“ су коначно одређени акционери. Ради се о улажењу у пројекат немачке компаније “Wintershall”и француске „ЕDF“, с којима је пакете поделио италијански „Eни“. Односно, Русија не одговара некима, који „постављају клипове у точкове“, она ствара још један веома вредан европски пројекат. Ресурсна база је јасна: гас из Јединственог система за снабдевање гасом из Русије.