Судбина Евра у датом тренутку сасвим је нејасна. О томе да зона евра може да буде сужена, а не проширена, говори се све чешће. Ако се то деси, у разне регионе Европе ће стићи друга валута. И они који су успели да се припреме данас, стичу предност у односу на оне који ће алтернативну валуту уводити за неколико година. Криза у зони евра стиче најегзотичније форме. У Старом Свету све популарније постају регионалне валуте. Нови новац за сада могу да користе само ученици и студенти.

Треба подсетити да је Грчка у привредној обнови Немачке после II светског рата 1953. године са 22 државе отписала дугове да би немачка држава могла привредно да се опорави. Канцеларка Ангела Меркел је одбила опрост дугова Грчкој али је одбила било какве радикалне кораке у актуелној дужничке кризи. Порез на некретнине предвиђа да сваки Грк који поседује кућу или стан, у просеку мора држави годишње да плати четири евра по квадратном метру.

У закључку истраживања једне велике европске инвестиционе банке, која је ове претпоставке о немачком напуштању зоне евра узела у обзир, доста смело се каже да је ЕМУ једна нефункционална монетарна унија, која никад није ни требало да буде формирана на начин који тренутно постоји (нити са чланицама које тренутно има). Али они који су, како се то нимало елеганто каже, хрлили да се учлане у ову унију, укључујући и саму Немачку, сада морају да остану ту где јесу и да то искористе најбоље што умеју, јер излазак из ње није одржива опција.

Говори се о томе да је једини начин да се тренутна дубока криза превазиђе, спровођење строге контроле над фискалним политикама земаља чланица. Другим речима, најкраћи пут прерастања у политичку унију за коју многи верују да је једини пут до успеха. Политичка унија, која се назире кроз завесу спуштену на “грчку трагедију”, значи да ће Немачка, пошто је поново “пронашла свој глас” након пораза у прошлом светском рату, прописивати правила еврозоне. Али, то није Европска Унија у коју су се европске државе уписале, већ “Mitteleuropa” које се остатак Европе добро сећа.