Сваки пут кад чујем најавну шпицу за вести сјурим се пред телевизор – и чекам да се појави Мирко Цветковић. Дај да се чује нешто лепо. Нешто баш лепо. А да није пословично обавештавање нације о успесима тенисера. Наш Мирко би једном могао за то да добије Нобела. Али не за економију. Неће му га дати они злобници јер је сувише лако и једноставно решио највећи светски економски проблем с почетка новог миленијума. Него за мир. Нико никад није мирније посматрао како му вода долази до грла…

Сви запослени у јавном сектору, који имају плату до 80.000 динара, у јулу ће добити бонус од 5.000 динара, саопштио је министар Динкић. Ова одлука отвара низ питања. Свака економска мера и прерасподела новца, отвара питање: да ли је она ефикасна у смислу да добро погађа популaцију којој је намењена, али и да ли је праведна? У склопу споразума са ММФ-ом, од прошле године се најављује рационализација администрације и штедња у јавном сектору, а сада се помаже само тој категорији становништва.

Једна од нити комунистичке прошлости коју је, уз неопходне корекције, требало очувати јесте начело солидарности, чијим смо потискивањем (у име наводне економске ефикасности) непотребно разорили део вредносног кода који спада у цивилизацијске тековине, али и осујетили, протраћили креативну енергију многих који су постали „сувишни“ на путу ка бољој будућности

Од самог почетка је то био нереалан пројекат и већина упућених људи је само чекала да евро посрне, то није никакво изненађење. У том светлу евро је могао и раније да буде срушен. Преко евра Америка је само докрајчила пораз Европе. Спасавање евра се у основи претворило у спасавање Француске а не Грчке или Шпаније или Португала. Кључ је у Француској. Да ли садашња политичка елита ЕУ има довољно капацитета за тако велики историјски изазов?

ММФ и високи владини функционери у Србији сагласни су да је „исцрпљен досадашњи модел развоја“, те да су неопходне корените промене у економској политици. Они нам то, напокон, саопштавају после десет година досадашњег модела развоја који су упорно форсирали. Како ће изгледати нова економска политика нисмо могли да сазнамо од креатора (ММФ) и реализатора (високи владини функционери) досадашњег модела развоја, али се јасно види да наши реформатори и у време светске кризе настављају са распродајом…

Наш државни апарат данас личи на феудалну поделу, коју диктирају и контролиши не политичари, већ привреда. Ми данас у Немачкој имамо нови феудални систем. Моћ банака је и даље огромна и неокрњена. Феудалци нашег доба нису више војводе и грофови, већ менаџери великих фирми, председници банака и директори концерна. То је наша водећа каста. Политичари њима служе. Та каста се понаша као чланови политбироа бившег Совјетског Савеза.

А какве су наде биле рођене пре две деценије, када су нам говорили како је „постојање сиромаштва доказ неспособности власти”! А какве су тек биле рођене када су обећавали стотине хиљада нових радних места, улазак у ЕУ-у и социјално одговорну владу! Уместо свега, под режимом „социјално одговорне владе”, једино се приближавамо сиромаштву.

Еминентни професори економије изнели су на трибини Фонда Слободан Јовановић различите визије и препоруке за опоравак српске привреде, али су се сложили у једном: политика актуелних српских власти води све дубље у кризу и мора под хитно да се мења.

На трибини под називом “Крај економске кризе?”, одржаној 24. септембра на Коларцу, говорили су др Благоје Бабић, др Млађен Ковачевић и др Данијел Цвјетичанин.

Фонд Слободан Јовановић има част да Вас позове на последњу трибину из циклуса „Србија и светска економска криза“.
Предавање: „Крај кризе?“
Учествују: др Благоје Бабић, др Млађeн Ковачевић, др Данијел Цвјетићанин
Задужбина Илије М. Коларца, Мала сала,
Београд, четвртак, 24. септембар 2009. године у 19.30 часова

АП Војводина је, дакле, суштински, национализовала (у форми куповине новог пакета акција) најмоћнију финансијску установу Војводине, успешно развијану скоро две деценије. Овим начином је новосадски централизам, уз помоћ и сарадњу стручног кадра Ге 17 плус, приграбио установу коју су стварале најуспешније фирме и привредници Војводине.