Свака земља која је прихватила или којој је наметнут концепт економског неолиберализма, запала је у тешку економску кризу. С друге стране, многе земље које су напустиле концепт неолиберализма или га никада нису прихватиле, постигле су и даље постижу врло солидне привредне перформансе. Нажалост, у Србији како у врло утицајном делу економске науке, тако и у државним институцијама, то још није схваћено

Јавни дуг Србије на крају марта био је око 14,62 милијарди евра, што значи да је током месеца повећан око 270 милиона евра, објавило је Министарство финансија. Међутим, оно није саопштило колико је удео јавног дуга у бруто домаћем производу, али је прешао законом прописану границу од 45 одсто.

У глобалним енергетским играма (у ствари: ратовима) запажа се обрт, важан и повољан за Русију. Већ у блиској будућности може да дође до битног повећања испорука руског природног гаса земљама Европске уније – захваљујући гасоводу „Северни ток“. Акционари компаније Nord Stream AG су експертима дали налог да прораде могућности за даље повећање транспортних могућности гасовода, који преко дна Балтичког мора иде из Русије у Немачку.

Уназад шест месеци, шест догађаја, а неких и бизарних, осликала су епоху данашњице. Први је, слика баке са пеном на устима, од сузавца задобијеним на Вол Стриту (Wаll Street-u), други је изјава ТВ спикера и његовим канибалистичким односом према штрајкачима. Мада је уследило извињење ТВ станице, што је по медијским нормама и очекивано, лоши утисци су још увек остали по страни, примећени.

О томе, да грчки сценарио банкрота може да се понови у Шпанији, економски аналитичари су почели да говоре после 11.04, односно после изјава Луиса де Гиндоса, министра за економију Шпаније, који у њима није искључио да ће Шпанији ускоро затребати финансијска помоћ. Њему се придружио и председник Шпанске банке Мигел Анхел Фернандес Ардонес који је изјавио да ће кредитним установама земље бити потребан допунски капитал. Он је потврдио и да је Шпанија ушла у рецесију.

Излазак Грчке из еврозоне коштао би Немачку 86 милијарди евра – наводе финансијски стручњаци. Улрих Катер, шеф Декабанке, дао је налог својим економистима да израчунају колико би немачке порезне обвезнике коштао излазак Атине из еурозоне. Процене говоре да би Бундесбанка изгубила најмање 86 милијарди евра

Држава Србија и њене институције нису радиле оно што су морале, често су радиле оно што није требало, а и то што су радиле био је најчешће погрешно или слабо. Број поништених, промашених, неуспешних приватизација је од ескалације економске кризе у Србији знатно повећан и читав низ тих предузећа постају државна, супротно ширем појму неолиберализма.

У протеклом времену имали смо велику планску и законску надградњу која је била и остала само мртво слово на папиру. Зашто? Не улазећи у квалитет и рационалност појединих пројеката и студија из прошлих времена, не може се наћи ни једно оправдање зашто није изграђен бар коридор десет и обилазница око Београда.

По залагању за потпуну приватизацију у Србији чланови ЦЛДС су били 2001. још острашћенији од чикашких момака. Реализација тог пројекта приватизације није имала ничега што би се могло подвести под појам демократија – напротив, сем обећања меда и млека, народ се уопште није питао да ли прихвата такав модел приватизације. За ММФ као институцију, чињеница да се из године у годину повећавала стопа незапослености није била вредна пажње, јер то за њих није био економски већ социјални проблем,

Незапосленост у еурозони досегла је нови рекорд, према подацима Еуростата тренутачно стопа незапослености износи 10,9%, то је оквирно 17,37 милијуна становника, преноси АФП. Уз те негативне бројке производња се смањила на најниже разине у посљедње 3 године, ово је већ 9. узастопни мјесец да се производња смањује. Према подацима статистичке агенције Еуростат, у марту у еурозони је изгубљено додатних 169,000 радних мјеста.