Милан Суботић је говорио о темату Зборника „Будућност совјетске прошлости на трибини Института за Економске студије, 14. априла 2011. године у Београду. Данас се може говорити о три генерације аутора совјетологије, које условно називају „оцима, децом и унуцима“. На формирање прве генерације је значајно утицао хладни рат, на другу детант и догађаји након 1968. године, а на трећу токови постмодерне. На основу тога, формирале су се три теоријске парадигме у совјетологији.

Појам криза има широко, али не и сасвим прецизно значење. Свака гранична ситуација, свако “стање” нестабилности, ризика и опасности за неки, било који, биолошки, социјални или историјски систем, сваки сукоб или напетост од виталног значаја за поједица, групу, заједницу или човечанство уопше, конвенционално се означава као “стање” кризе. Криза је, дакле, “стање” системске узбуне које безпоговорно захтева одговор система, односно доношење одлуке о активностима које треба да спрече негативни исход тока догађаја и да његове векторе преусмере у пожељном правцу.