Власт у Србији жели да, неорганизовањем, неодржавањем и непризнавањем изборних резултата локалних избора на Косову и Метохији, изађе у сусрет захтевима Брисела и немачке канцеларке Ангеле Меркел. Власт у Србији укине своје, једине легалне институције на Косову и Метохији, јер Косово не може бити независно, па све и да га призна цео свет, уколико то не уради држава Србија.

И поред свих ових пропуста, мешетарења и бројних маруфетлука сви ови избори су у основи били демократски јер се на њима релативно слободно одлучивало између неколико кандидата. А бројни, често комични пропусти у процедури, данас се објашњавају темпераментом народа, политичким фолклором и локалним обичајима.

Јесте ли знали да америчким организацијама које “шире демократију” по свету, закони САД забрањују да стреме утицању на исход политичке утакмице у земљама у којим делују? Вероватно појма нисте имали. По свој прилици не знате ни да ли у законима ваше бивше југословенске републике постоје одредбе које странцима забрањују да купују политички утицај на домаћем терену? И ако постоје, нико их никад и нигде не помиње, барем откако је западни свет на вашу земљу окачио етикету демократске државе.

Већ у наслову књиге Војислава Коштунице „Зашто Србија а не Европска унија“ изнет је јасан и недвосмислен политички став да је данас за Србију питање свих питања она сама, тј. питање како би Србија требало и може пред самом собом да оправда разлог и циљ свог постојања. Дакле, Војислав Коштуница се не пита – да ли Србија или Европска унија, него – зашто Србија, а не Европска унија? У овом сугестивном питању садржан је, у ствари, и одговор…

Зарад разбијања евроазијског концепта, ускогруди руски национализам може представљати доброг савезника Западу. Тако Хантингтонова теорија о сукобу цивилизација може бити потврђена и у политичкој пракси у Татарстану, Чувашији и Башкортостану. На Балкану је нешто слично још давно примењено, углавном залагањем аустријске и британске дипломатије. Показало се врло успешним.

Зашто се власт толико плаши референдума на северу Косова и Метохије? Шта је то толико „опасно“ да се грађани Србије изјасне о својој судбини? Ако је веровати косметским властима, оне нису забринуте. Али, власт у Србији је хтела пошто пото да заустави изјашњавање, вероватно због уцена које долазе од њихових пријатеља, а све у вези са скором кандидатуром за Европску унију

Да, данас се намеће питање не залажу ли се и постмодернисти као и некада комунисти за својеврсно одумирање или нестајање државе, тако да њихов поход на државу као државу, без обзира на природу политичког поретка, постаје удар на саму демократију и слободу појединца? Зато с разлогом морамо да се запитамо шта ће остати од демократије у савременим постдемократским друштвима?

Поводом трећег српског издања књиге “Страначки плурализам и монизам: обнова и затирање послератне опозиције” (Службени гласник), Фонд Слободан Јовановић је на Коларчевом народном универзитету 26. јануара 2012. године организовао трибину. На трибини су говорили: Желидраг Никчевић (у име издавача), проф. др Слободан Самарџић, проф. др Коста Чавошки и др Војислав Коштуница.

Је ли уроборос политичке историје од пролетерског интернационализма, преко мондијализма дошао у фазу глобализма, и намерава да нас врати у политички монизам? Може ли обновљени страначки плурализам очувати поверење грађана? Да ли ће политички плурализам суштински опстати или ће монизам бити симулиран у виду страначког плурализма?

Фонд Слободан Јовановић објављује нову књигу Војислава Коштунице “Зашто Србија, а не Европска унија”. Коштуница у књизи излаже сажети приказ своје целокупне политичке идеје, али и својеврсну идеолошку платформу за будућност. Књига је написана у форми дијалога који са Коштуницом воде чланови Фонда: Миле Савић, Слободан Самарџић и Александар Никитовић.