Да, данас се намеће питање не залажу ли се и постмодернисти као и некада комунисти за својеврсно одумирање или нестајање државе, тако да њихов поход на државу као државу, без обзира на природу политичког поретка, постаје удар на саму демократију и слободу појединца? Зато с разлогом морамо да се запитамо шта ће остати од демократије у савременим постдемократским друштвима?

Поводом трећег српског издања књиге “Страначки плурализам и монизам: обнова и затирање послератне опозиције” (Службени гласник), Фонд Слободан Јовановић је на Коларчевом народном универзитету 26. јануара 2012. године организовао трибину. На трибини су говорили: Желидраг Никчевић (у име издавача), проф. др Слободан Самарџић, проф. др Коста Чавошки и др Војислав Коштуница.

Је ли уроборос политичке историје од пролетерског интернационализма, преко мондијализма дошао у фазу глобализма, и намерава да нас врати у политички монизам? Може ли обновљени страначки плурализам очувати поверење грађана? Да ли ће политички плурализам суштински опстати или ће монизам бити симулиран у виду страначког плурализма?

Фонд Слободан Јовановић објављује нову књигу Војислава Коштунице “Зашто Србија, а не Европска унија”. Коштуница у књизи излаже сажети приказ своје целокупне политичке идеје, али и својеврсну идеолошку платформу за будућност. Књига је написана у форми дијалога који са Коштуницом воде чланови Фонда: Миле Савић, Слободан Самарџић и Александар Никитовић.

Већ на почетку 2012. видимо да је, у ствари, овај осећај оптимизма у суштини изграђен на илузијама и на самолагању. Прво, статистика која је створила наду у Америци сада се показује као лажна, с тим што је узрок раста запослености који је обележио децембар резултат одустајања од тражења посла знатног броја људи који су већ дуже време незапослени. И друго, да су нови послови, већином привремено проширење броја продаваца у тржним центрима за божићне празнике.

Политички догађаји који су се последњих дана збили у Русији поново су у мејнстрим медијима коментарисани у претераном и погрешном маниру. Руско пролеће, „снежна“ револуција, слом Путиновог режима, арапска револуција у Москви… Претеране одреднице, често помамно уперене против председника владе, свакако одговарају извесним паролама које сам чуо током тих демонстрација, али изгледају сасвим далеке како од стварности тако и од онога што данас мисли претежна већина житеља Русије.

На заседању Скупштине Града Новог Сада од 27. октобра је од стране локалне власти у Новом Саду (ДС и коалиција) поднет предлог регионалног плана управљања отпадом за град Нови сад и околне општине. Тим планом је предвиђено да се отпад за прераду у биореактору транспортује у Нови Сад, где би се уз већинско учешће приватног и вероватно страног капитила направио централни биореактор за све ове општине

Тиранија баршунастог типа не цензурише већ вас образује и васпитава тако да сами себе цензуришете – да свако буде самом себи цензор! Она не подиже затворе и радне логоре. Она производи околности унутар којих ће читава друштва бити један велики радни логор, и један велики затвор у коме ће поданици сами себе утамничавати – један помоћу другог.

У раду се разматра колико су у раним радовима Слободана Јовановића већ присутне основне поставке његовог политичког учења. Јовановићеви рани радови указују да је његово изворно теоријско интересовање везано пре свега за политику и политичко. У раду се показује да се управо у раним радовима могу тражити одговори на питања о развоју његове мисли.

Сви проблеми ЕУ и евро-зоне своде на политику. Актуелна криза је пре свега политичка, а економска је само њен део који се не може прикрити обманама, тајним договорима и, у ствари, лажима. Европска интеграција је поново у дубокој кризи из које нема повратка на старо и која, на жалост, показује да је поново кључни проблем Европе Немачка и њен политички поглед.