У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

„ Земља ме не разуме и ја је не разумем.“ Овим речима краљ Милан Обреновић (1854-1901) образлаже, у писму немачком цару Вилхелму II, разлоге своје неопозиве одлуке да одступи са српског престола. Међу мотивима личне природе који су га навели на тај последњи корак, српски монарх наводи и „умор од владања“ који је трајно пореметио његов нервни и душевни мир. Он се у исповедном тону жали и на своје поданике, на „одсуство сваког државног смисла у Срба“ и на њихову „расну склоност“ ка анархији и револуцији.

Безвредне су жртве које су страдале од геноцида који је извршио САД или његови клијенти. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. Зато су страдали Муслимани жртве геноцида, а страдали Срби у „Олуји“ нису жртве етничког чишћења. НАТО снаге су војно поразиле Србију, а понашање српског Парламента је одраз понашања поражених људи који су се предали и одустали од било каквих циљева, осим да уваже циљеве оних који су их поразили.

Делујући по оној народној: „гвожђе се кује, док је вруће“, Запад је кренуо у офанзиву на босанску Републику Српску, како би развио успех и на том правцу своје антисрпске стратегије. Тежећи да предупреди могућност да бисански Срби понове косовски сценариј самоопределења, Европска унија је, уз активно учешће Кетрин Ештон, потпредседника Европског савета, која руководи спољном политиком ЕУ, разрадила план фактичке окупације Босне и Херцеговине, анулирања одредница Дејтонског мировног споразуума из 1995. године и ревидирања мандата ОУН.

Пресуда Међународног суда ОУН о Косову, без обзира на свој консултативни карактер, ући ће у историју међународног права. По први пут у 65-годишњој историји те институције њему је на разматрање достављено питање о законитости једностраног отцепљења територије од државе – чланице ОУН, иако та територија није чак ни федеративни субјекат. Рачуница српских власти показала се изгубљеном, и последње изјаве председника Тадића тешко да могу уверити у супротно чак и најверније савезнике Србије.

Међународни суд ОУН је догађаје у Сребреници оквалификовао као «акт герноцида», иако је одбио да призна директну кривицу тадашње Југославије за смрт босанских муслимана. Термин «геноцид муслимана Сребренице» присутан је у документима Хашког трибунала. Одлука обе судске инстанце има за циљ да се створи међународно-правна основа за каснију ликвидацију босанске Републике Српке, као једне од малог броја национално-државних творевина на Балкану, које још не налазе у себи снаге и смелости да се супроставе архитектама «новог светског поретка».

“Министар спољних послова Турске, Ахмет Давутоглу, недавно је на једној регионалној економској конференцији у Сарајеву изјавио да је Турска на Балкан дошла коњима и да се сада поново враћа. Нико ко озбиљно заступа српски народ нема право да игнорише ту чињеницу”, поручио је Огњен Тадић, председнички кандидат уједињене опозиције Републике Српске на трибини Фонда Слободан Јовановић “Београд -Бањалука виа Истамбул: српска политика и поход неоотоманизма на Балкан”, која је одржана 27. маја у Коларчевој задужбини.

Тешко ми је да говорим о Сребреници, јер је прича о Сребреници и њеној околини, од марта 1992. до јула 1995. године, прича о „континуалном“ трогодишњем злочину. Злочину снага Насера Орића и Нурифа Ризвановића над српским становништвом у Братунцу, Сасама, Скеланима…У само једном дану, приликом упада у зворничку Каменицу, убијено је више од 250 људи, за шта је, већ споменути Орић, одликован „Златним љиљаном“, највишим одликовањем Армије БиХ