У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

Проблем је у томе што дискурс неојугословенства и даље доминира српском друштвено-политичком стварношћу, кроз причу о добросуседским односима на путу евроинтеграција. Они који мантру о погрешној политици форсирају су по правилу евроунијате, па због тога имају и доста медијског простора. Причу о добросуседским односима као императиву на путу ка ЕУ заснивају на мантри о погрешној политици, не би ли спровели национално помирење по коминтерновском моделу…

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Војска Србије је од почетка реформи које су спровођене била интересантна за стране обавештајне службе. Најчешћи предмет интересовања поред реформских процеса била је и модернизација и опремање Војске Србије савременим средствима, а занимало их је и какви су ставови припадника војске и Министарства одбране о учлањењу у европске и евроатлантске интеграције.

Др Славенко Терзић је на трибини Фонда Слободан Јовановић на Коларчевом народном универзитету у Београду, 27. октобра 2011. године, одржао предавање “Рашка област и `санџачко питање`”. Ради се о ванредно значајној теми која постаје веома актуелна, а др Терзић као сарадник Историјског института САНУ је својом стручношћу и дугогодишњим систематским радом најквалификованији да отвори јавну расправу о њој. Уместо уобичајеног приказа трибине, објављујемо рад др Терзића, којег због природе трибине, одговора на бројна питања и временског ограничења није било могуће јавности представити непосредно и усмено у потпуности.

Хамлетовско питање, како неки тврде, за немогућу државу БиХ, је већ дуже времена у нашој јавности слиједеће: којем се царству, америчком или руском, приклонити? Штета је, што ова земља није нормална и што је у суштини бандитска, окупирана, колонизирана и дјељива по перверзној вољи страних “хуманиста”. Ипак, питање је дјеломично добро, јер је биполарна подјела свијета постала очита реалност. Чињеница је, да је након двије деценије апсолутне доминације америчког царства, друго царство је већ ту, оно руско, просперитетно, изникло као феникс из пепела након што је изгледало упропаштено од Горбачова и Јељцина.

У последњих десетак дана почело да дува са свих страна. У ствари, од онда када власти у Београду нису послушали „молбу” Ангеле Меркел да укине српске општине на северу Косова. Тако је хашки тужилац Серж Брамерц дошао у Београд да потражује од Бориса Тадића Младићеве и Хаџићеве јатаке. Тако се направио мени за наредних неколико месеци: предјело Санџак и Војводина, десерт Република Српска. Главно јело север Косова. Хашки јатаци у том друштву дођу као чачкалице.

Да би парирали нерасположењу ислама, САД и ЕУ у сукобу других немуслимана и муслимана подржавају муслимане, да докажу да нису против ислама. Босна и Косово и Метохија су идеални примери. Тако запад прави, по себе, трагичне грешке. Никакав Космет или Босна не могу заменити Јерусалим. Можете муслиманима дати и Њујорк, они ће опет, а то је са тачке гледишта ислама сасвим легитимно, бити незадовољни.

Неочекивани обрт у брзини пријема Хрватске у Европску унију (ЕУ) је наметнуо многа питања о садашњем стању Уније, будућности Балкана и плановима њене најмоћније чланице Немачке о будућој форми те европске интеграције.[1] У политичким круговима Уније је, међутим, приметно и извесно изненађење таквим обртом, иако су преговори са Хрватском почели још 2005. године и упркос већинском мишљењу да је њено чланство у Унији неизбежно. Откуда сад то, најчешће је било питање.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко 10. јуна донео је 92 одлуке којим се укидају санкције особама из РС које су биле осумњичене да су представљали мрежу помагача оптужених за ратне злочине Радована Караџића и Ратка Младића. Оно што је било прилично јасно током кризе око референдума у РС, овим Инцковим потезом постало је белодано, ОХР – западна неоколонијална управа над БиХ – у фази је укидања. Именовање Соренсена представља знак дубоких промена и отклон од америчког модела наметања…