На коју год страну да крене, САД се среће са Русијом и више је него јасна жеља Вашингтона да са Москвом „ресетује односе“ и уреди односе на један нови начин. Питање је да ли је то и у интересу Москве и шта она тиме добија, а шта губи? Уколико Москва не подржи даље акције САД у Ирану, енергетско, економско и војно окруживање Кине и изоловање Немачке, Вашингтон ће се наћи пред избором. Или ће, заједно са вољно и невољно прикупљеним партнерима моћи да крене у реализацију геополитичких планова, или да прихватити чињеницу да се фаза глобалне доминације завршава и да свет улази у ново раздобље-уређеног мултилатерализма.

Српски лидери са севера Косова пред новинарима у Београду: Београд сваки дан повлачи потезе на штету српског народа и српске државе. Нисмо се сукобили са државом, већ са политиком оних на власти. Борис Тадић није држава, барикадама чувамо своја огњишта и интегритет Србије, али у тој борби немамо подршку Београда, јер је Тадић између одбране земље и ЕУ изабрао ЕУ – и то је разлог сукоба између нас и власти, а не државе. Мора престати издајничка политика коју воде Борислав Стефановић и министар Горан Богдановић под патронатом председника Бориса Тадића

Статут Алијансе забрањује чланство оним државама које имају територијалне спорове. Међутим, то не спречава део српског јавног мњења и елите да са завидном упорношћу покрећу дискусије око и за рачун таквог учлањења. Русија негативно реагује, не на „зближавање Србије и НАТО”, већ на пројекте улажења у Алијансу. Хоћу да нагласим да је за улазак у НАТО Београду потребно прво да призна независност Косова. Једно без другог је немогуће.

Циљ Вашингтона у дугорочној политици је да учини све што је могуће како би се поново изборио за примат у односу на РФ у стратешком супарништву. Уколико Американци реше тај задатак могући стратешки сукоб неће изгледати онако, како је то претпостављано. За САД се поново, као педесетих година двадесетог века, појављује саблазан за изненадни напад на Руску Федерацију. Колико је реално остварење тих намера Вашингтона?

Ако Динкић, моћни министар у влади Србије, тражи да она буде подељена на седам федералних јединица, зар је онда чудно што политичари из редова албанске мањине са југа Србије присуствују скуповима у Тирани, на којима се тражи стварање Велике Албаније? Када већ делови владајућег блока из Војводине постепено постављају темеље државности северне српске покрајине – и накарадно тумачећи регионалне специфичности, по узору на црногорско искуство, настоје да засаде семе етничког сепаратизма међу тамошњим Србима – зар није онда нормално да дође до јачања сецесионистичких трендова у Рашкој области?

Амбасадор Русије у Београду демонстративно је напустио Београдски безбедносни форум након што је позван да заврши говор у којем је критиковао остале учеснике што нико није покренуо питање слања косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње: “”Нато, Кфор и Еулекс планирају да доведу косовске царинике на прелазе на северу Косова и тиме прекрше свој мадат, Резолуцију 1244 и одлуку СБ УН из 2008. године, а из публике на ту тему није постављено ни једно једнио питање. Има ли Срба у овој публици, бринете ли за судбину својих сународника?”

Потпредседник ДСС-а Ненад Поповић рекао је за данашњи „Ало“ како је сигуран да највећи део грађана Србије подржава реакцију Александра Конузина на јучерашњем Београдском безбедносном форуму у Дому Војске Србије на коме је амбасадор Руске Федерације, револтиран прећуткивањем питања безбедности Срба на Косову упитао: Публико, има ли међу вама Срба?

Сукоби на мосту 12. Септембра 2010. Године били 112 по реду од јуна 1999. Године и увек су их изазвали Албанци. У 26 сукоба употребљено оружје. Двоје погинуло са српске стране. Сузавац, шок и димне бомбе, гумени меци и бојева муниција обележили нетрепељивост двеју заједница. Мост барометар косовске ситуације.

Албанске власти у Приштини су у среду поново покушале да изпровоцирају српско становништво на северу Косова покретом тридесетак борбених возила косовске специјалне полиције РОСУ, са више десетина до зуба наоружаних припадника, према Лепосавићу. Ову акцију претходно нису пријавили никоме – ни Кфору, ни Унмику, ни Еулексу. А када су, на интервенцију Срба код међународних мировњака, заустављени и враћени у своју приштинску базу, објашњење је гласило да су имали само вежбу.

Скоро нико од политичара у Србији не проговара о Косову и Метохији чињенично, нико о томе да проговори у Бриселу, УН-у, Савету Европе, ОЕБС-у … Основна ствар је да ЕУ, САД, Немачка, Британија, Француска… на Косову и Метохији подржавају зло, антицивилизацију, антидемократију, противправо… Зашто Београд ћути о затирању Срба?