До друге половине 2010. године, у Србији се оформио радикални религиозно-политички покрет, који је поставио задатак да дезинтегрише, а у коначном резултату, промени постојеће стање у региону Рашка област (Санџак). Треба имати на уму и искуство етно-конфесионалног рата на територији Босне и Херцеговине, у току кога су се управо „санџаклије“ показале као нејнепомирљивији екстремисти.

Стратешки задатак Зукорлића јесте да се „проблем Бошњака“ изнесе на општебалкански ниво, и да се интернационализује. Његов основни савезник у идеји изношења територијалних претензија на територије на којима живе Бошњаци (Рашка област) јесте сарајевски реис-ул-улема Мустафа Церић.

У Београд је стигао министар иностраних послова Немачке Гвидо Вестервале, а сутрадан одлази у Приштину. Ситуација је постала експлозивно опасна пошто су власти Косова забраниле посете Покрајини званичних личности из Србије. Експерт за Србију из Института славистике Руске академије наука Александар Карасев изјавио је за „ВН“, да „шира војна операција подршке косовским Србима из Србије, која претендује да уђе у ЕУ, данас није могућа“. Међутим, „нико не може гарантовати да се у земљи неће појавити некакве добровољачке дружине…

Какав ће углед таква Војска имати у народу. До сада је општа војна обавеза изједначавала ова два појма, народ је био Војска, а Војска је била део народа. Из овога је проистицало високо поверење становништа у Војску која се у свим истраживањима јавног мњења налазила на првом или другом месту. Сада војник постаје занимање, попут службе полицајца, или ватрогасца и наредне године и деценије показаће да ли ће успети да се одржи још увек позитиван став грађана Србије.

Док Србија грца у дефициту, који ће само у овој години премашити 140 милијарди динара, режим Бориса Тадића се одриче накнаде коју је НАТО дужан да уплати у буџет. Ако се узме за пример тржишна цена закупа од 20 евра по 1м2, онда је јасно да је на простору површине 105,64 м2 у протекла 43 месеца буџет Србије изгубио најмање 90.000 евра или око 9 милиона динара.

Бивши председник Либерије, Чарлс Тејлор, оптужен у Хагу за геноцид над сопственим народом и подстицање грађанског рата у суседном Сјера Леонеу, изјавио је на суђењу у Фритауну да му је “власт у Београду испоручила оружја у вредности од 7 милиона долара”. И у Београду, засад, влада амнезија. Нема ни података како је мимо устаљених, строго контролисаних канала за трговину оружјем, до испоруке овом крвнику уопште дошло .

Како је група хакера и ентузијаста уједињених у идеологији против империјалних ратова, успела да на глобално светло баци америчке војне и обавештајне информације највишег ранга тајности и покрене аферу масивних пропорција о америчком империјалном рату у Авганистану…

Први пут у историји тог “другог најстаријег заната на свету” да актери “шпијунске афере” уопште нису ни оптужени за шпијунски рад, нити за откривање државних тајни. Они, према оптужници, нису шпијуни и њихова је кривица што се нису регистровали као “страни представници”. Амерички суд је оптужио 10 особа да су “илегално представљали стране владе и компаније” и за “прање новца”. Оптужени су, такође, и за намере “инфилтрације у америчко друштво”, што додуше није кривично дело, али им је и то стављено на терет.

Босна и Херцеговина, прецизније, Република Српска, била је прво место где је НАТО војно деловао изван својих граница и изван своје повеље, 1994. године. Може НАТО, као један од гаранта мира, безбедности и стабилности, али само у симфонији са противтежом коју заступа Русија.

Све у чему Запад није успио у Рамбујеу и бомбардовањем, остварено је 2005. године, када је потписан споразум између СЦГ и НАТО-а «копненим линијама комуникације», којим се регулише транзит НАТО војске и опреме, преко територије Србије и Црне Горе. Ниво државног суверенитета Србије постао је веома низак. Немогуће је уосталом сакрити, да алијанса руководи процесима који гуше самосталност и независност балканских словенских народа. Свједоци смо још увијек недовршеног процеса уситњавања и смањења тог простора.