ДСС одлучно заступа став да не постоји ниједан ваљан разлог да се мења Устав Србије. Ми смо данас заправо уставобранитељска странка. С друге стране, чињеница је да је СНС поднео захтев за промену Устава. Верујем да постоји подударност наших ставова када је реч о војној неутралности Србије. Већ када је реч о проглашавању политичке неутралности Србије, ту опет постоји разлика јер је СНС за приступање Србије Европској унији.

Коштуница, можда отвореније него икада до сада, говори јавно о Слободану Милошевићу, Зорану Ђинђићу, 5. октобру, Колубари, паљењу Амбасаде САД, Путину, патријарху Павлу, медијима, Викиликсу, али и о садашњим односима са Томиславом Николићем и Тадићевом ДС… “Ђинђић је убијен и трагично је завршио свој живот обављајући најтежи могући посао, а то је свакако посао премијера. Због те највеће могуће жртве, ту престаје свака полемика и морају се бирати речи да се разјасне различите политике које смо заступали.”

Током 2011. године, Фонд Слободан Јовановић је организовао бројне трибине о актуелним политичким питањима. Пратећи политичку стварност у Србији и свету, сарадници Фонда Слободан Јовановић су на нашем сајту објавили мноштво оригиналних текстова. На тај начин смо јавности презентовали свој аутентични став о важним тематским питањима. О богатој делатности Фонда у том погледу сведочи садржај нашег сајта. Ради прегледности рада, излажемо вам преглед прошлогодишњих текстова.

Када су десетине Срба са барикада летос дошле у митровачку болницу с ранама од ватреног оружја, с разлогом се поставило питање како су немачки војници добили дозволу да користе бојеву муницију против демонстраната, будући да у погрому од 17. марта 2004. ни метка нису испалили док су са Косова протериване десетине хиљада Срба и спаљиване средњовековне православне цркве. После се испоставило да нису имали дозволу да пуцају у људе како би заштитили “објекте”…

Више од три године било је потребно представницима Србије да уопште признају да велика економска криза није прошла и да почну са објективнијим јавним иступима о томе како ће се стање у наредном периоду само погоршавати. Проблем је, међутим, у томе што је криза већ одавно изашла из свог економског одела и постала политичка. Тачније, геополитичка.

Војска Србије је од почетка реформи које су спровођене била интересантна за стране обавештајне службе. Најчешћи предмет интересовања поред реформских процеса била је и модернизација и опремање Војске Србије савременим средствима, а занимало их је и какви су ставови припадника војске и Министарства одбране о учлањењу у европске и евроатлантске интеграције.

Војно-техничким споразумом у Куманову, НАТО је званично одустао од захтева из Рамбујеа. У том војно-техничком споразуму, који је потврђен Резолуцијом 1244, пише да је Србија пристала на међународно војно присуство са значајним учешћем НАТО пакта, а не на НАТО окупацију. Од чега је то НАТО тачно одустао, потписујући Војно-технички споразум у Куманову? Одустао је од права на оснивање својих база у целој СР Југославији. Одустао је од захтева за коришћење свих саобраћајница, укључујући водене и ваздушне путеве, без надокнаде и примене домаћих закона.

Пре десетак година објашњавајући политику разоружавања Србије један НАТО официр ми је рекао да је Балкан одувек простор сукоба и да га у интересу Европе треба разоружати како би се омогућила трајна стабилност. Нисам им веровао ни тада, а не верујем им ни сада када под окриљем НАТО алијансе планирају формирање „Војске Косова“. Армије су одувек биле средство за успостављање „нове реалности“. Свако успостављање новог стања на Косову и Метохији последица је ратова и ангажовања војне силе било да се то дешавало 1912, 1915, 1918, 1941. или 1999. године.

Док је економија Европске уније у све озбиљнијој рецесији, Србија све више задужена и деградирана, власт у Србији и даље промовише сигуран пут ка ЕУ као решење за економске и све друге проблеме. Упркос упорном представљању лажне слике, подршка грађана Србије европским интеграцијама је оправдано на најнижем нивоу у последњој деценији, како због односа ЕУ према Србији, тако и због растућих проблема и кризе са којом је суочена Унија. Циљ људи у врху српске власти је заправо остваривање личне користи, и то је полазна тачка за све кораке у њиховом политичком деловању.

Какви су руски планови у Нишу – Све бројније спекулације везане за отварање центра за ванредне ситуације? Мотиви – У САД и Британији сумњају да база у Нишу представља потенцијални одговор Русије ширењу НАТО-а на Балкану, а помиње се и руска намера да заштите своју инвестицију „Јужни ток”. Драган Петровић из Института за међународну политику сматра да је Ниш геостратешки заиста значајан. “Постојање руске базе иза ракетног штита САД у Румунији довело би у проблем цео амерички стратешки план.”