Џозеф Штиглиц, амерички економиста и нобеловац, упозорава светску јавност на опасност од новог рецесионог циклуса у развијеном земљама уколико оне буду истрајавале на радикалном смањивању јавне потрошње. Штиглиц сматра да је потребно радити супротно, односно да би државе, необазирући се на дефиците буџета, морале покренути циклус инвестирања. Уместо кресања буџета, Штиглиц препоручује пакет стимулативних мера, раст јавне потрошње и инвестирање, пре свега у инфраструктуру и енергетику.

У будућим разговорима за формирање нове владе, ДСС ће се залагати за промену досадашње политике да ЕУ нема алтернативу, као и за успостављање новог државног циља: политичке и војне неутралности Србије. То је, за ”Новости”, најавио Ненад Поповић, потпредседник ДСС, који очекује да 2012. година донесе промену власти у Србији и формирање нове владе која ће да води одговорнију националну политику.

У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

Не занемарујући економску кризу, кључни економски показатељи говоре о правим резултатима рада Владе. Драстично су повећани јавни дуг и буџетски дефицит, повећана је незапосленост… Три и по године обећања и самозадовољства, без било каквог упоришта у реалности. Затварање очију пред стварним проблемима основна је карактеристика понашања Владе. Макроекономске претпоставке за 2012. годину су реалан раст БДП од 1,5%, инфлација од 4,1%, раст зарада од 1,2%, раст продуктивности 0,9% и биланс текућег рачуна -8,4%.

Небојша Катић, финансијски консултант у Лондону, на предавању у Институту за европске студије „Други талас економске кризе и удари на евро“, оценио како се у свету води кампања да је јавна потрошња искључиви узрок свих економских невоља, док се греси банкара аболирају, као и да је евро мета шпекулативних напада како би се долар задржао на месту светске резервне валуте.

У овом раду ће се прво укратко указати на ефекте светске финансијске, односно економске кризе на Србију у периоду 2008-2010. Затим ће показати да је економска криза у Србији током 2011. године знатно појачана, али да то није последица тзв. другог таласа светске економске кризе, а посебно дужничке кризе низа земаља у еврозони, већ пре свега унутрашњих фактора. И на крају рада истаћи ће се разлози због чега Србији прети реална опасност да у 2012. или 2013. години доживи привредни и финансијски колапс и шта би требало предузети да његов интензитет буде што мањи.

Код држава Еврозоне које су кризи, спољни дуг је ван сваке сумње превисок и одсликава слабости текућег биланса, али не само текућег биланса. Ирска и Исланд на пример, имају прекомеран спољни дуг јер су истворемено и значајни финансијски центри. Новац из иностранства се рециклирао кроз финансијски систем ових малих држава повећавајући њихов спољни дуг.

Од тренутка када се евро појавио на сцени 1999. године започео је тихи рат за слабљење његове позиције. Оно што Европа може изгубити не стаје у књиговодствени рачун. Њој прети да буде разбијена, маргинализована и одувана са светске сцене. Распад еврозоне би последично довео до постепеног урушавања Европске Уније. Ако би се то догодило, то би било друго велико државно самоубиство у Европи. Евентуална пропаст еврозоне и читавог европског пројекта не би требало да радује Србију. Таквим исходом никоме у Европи неће бити боље, па сигурно ни Србији.

Иако је максимум до ког држава може да се задужује 45 одсто, после само годину дана од усвајања тог фискалног правила јавни дуг достигао 44,4 одсто. Пре само месец дана, према подацима Министарства финансија, укупни државни зајам био је на нивоу од 41,7 одсто, односно 13,79 милијарди евра. Овом повећању кумовало је најновије задуживање државе емитовањем обвезница на међународном тржишту од милијарду долара.

Актуелна криза Америке и Запада поприма историјске димензије и собом носи тектонске промене у свету. Западна криза ће због ововремене повезаности целог света и глобално институционализованог места Запада имати последице на све земље. Гувернер Енглеске банке, која је централна банка Уједињеног Краљевства, Сер Мервин Кинг каже да је реч о “најозбиљнијој финансијској кризи” од тридесетих година 20. века “ако не и било када у историји”. Због “необичних околности у којима се криза развија” искусни први банкар Краљевства ипак сугерише да би се пре могло говорити о највећој кризи у историји.