Јесте ли прочитали приповетку “Глава Шећера” Милована Глишића. Ако нисте, одмах прочитајте! Војвођански аутономаши већ годинама тајно, а задње три године јавно хоће да формирају своју дипломатију у нади да ће се завући у фотеље ЕУ. Кад им је у Бриселу отворен дућан, послали су на поклон Штефану Филеу лицидерско срце. Последица њихове сладуњаве глупости биће утеривање додатног дуга грађанима и сељацима Војводине, који ће ове коштати 50 милијарди евра.

Разлог за истицање доприноса мађарских окупационих снага током Другог светског рата у убијању и протеривању Срба у Војводини свакако се не сме заборавити или умањити, али то питање мора да буде решено казненим/кривичним законодавством у складу са позитивним правом. Историја сведочи о многобројним и великим злочинима мађарских окупационих снага и то се не сме прећутати, али право на приватну имовину и заштиту исте такође не сме бити повређено.

Постмодерно право мора да се окрене тој тајни, или да умре у болним конвулзијама „политичке реалности“. То је једно судбинско или-или. Изван судбине сваки избор је само привремено решење. Ми не можемо да бирамо судбину, остаје само да прихватимо њен изазов. Тада нам опет стоји на располагању „чиста божанска сила“ која истински влада, док су све друге само пролазне моћи које се дешавају са њеним допуштењем; сила која је „обележје и жиг, никада средство светог извршења“.

Предлог новог ЗПП-а презентиран је у форми предлога на званичном сајту и упућен је на јавну дискусију. Отворена питања се не смеју занемарити у превеликом настојању да се по сваку цену и на сваки начин «убрза« поступак. Он се може учинити бржим, али на промишљен начин, са мером, при чему, сасвим сигурно, се не сме другостепени суд обавезати императивно у ком ће року донети одлуку.

Дана 24. јуна 2011. је амстердамски суд у кривичној процедури донео одлуку у судском спору вођеном против Херта Вилдерса „ради ширења верске и националне мржње”. Влидерсу је пресудом наложено да изврши извињење, али је ослобођен других видова одговорности.

Суђење Драгољубу Дражи Михаиловићу било је, сматра Чавошки, спорно из више разлога. Пре свега, то је био суд победника над побеђеним. Партизани су овде као победници основали суд који је судио генералу Михаиловићу. Непостојање правне одбране је, по Чавошком, још једна мањкавост судског поступка вођеног против Михаловића. Дража Михаиловић је ликвидиран и то је било обично убиство“, тврди Чавошки

Немојте продавати овом народу непоштење и облачити га у европску одору. У Европи суђења не трају 100 година. Уста су вам пуна људских права, а у Стразбуру сте се од 50 тужби наших грађана одбранили у само два предмета. Европа тек треба да одлучи о 5.000 притужби наших људи у Стразбуру. Овај народ некако живи, бори се и плаћа порезе. За узврат хоће и уређену правну државу.

Студенти Правног Факултета Универзитета у Београду су на такмичењу из међународног медијског права „Monroe E. Price” освојили прво место. Такмичење је одржано у периоду од 30. марта до 2. априла 2011. године на Универзитету у Оксфорду. Тим наших студената чинили су Адриана Миновић, Стефан Драгојевић, Петар Радосављев, Сава Павловић, Невена Кривокапић и Милица Јаначковић. Тренер тима био је асистент Вук Цуцић.

Српски либерални савет се преко адвокатске канцеларије обратио „Европском суду за људска права“ у поступку оцене уставности Уредбе владе Србије којом су у потпуности обеснажене одредбе Закона о изменама и допунама закона о правима бораца, војних инвалида и чланова њихових породица донете 24. децембра 2004. године.

Србија носи неславну титулу транзицијске земље која једина у Европи питање повраћаја имовине није законски регулисала. Највећи корак по том питању учињен је у време министровања г. Париводића али не даље од прикупљања оквирног броја оних који захтевају да им имовина буде повраћена. Најозбиљнији предлог закона о денационализацији управо је у то време и израђен. Најпарадоксалније од свега јесте што НВО у Србији, којима су уста пуна људских права о питању денационализације и реституције ћуте