Косово је симбол дубоке кризе у међународним односима и распада међународног поретка а та криза још није окончана и још се и не назире њен крај. Истовремено, политички лидери међународне заједнице, пре свега на Западу, који су у основи генератори косовског проблема у данашњем облику, немају капацитета а ни вештине, вероватно ни жеље, да проблем Косова реше на реалној основи, или да га уопште решавају.

Синиша Љепојевић, 24.06.2010.

Деценија је прошла од завршетка сукоба на Косову и Метохији, а од 3.000 Срба за које се зна да су убијени или киднаповани, њиховим најмилијима до данашњег дана предато је само 299 посмртних остатака. Чланови Удружења породица киднапованих и убијених на Косову, успели су да представницима мисије ЕУ предају списак са именима 300 особа за које сумњају да су учествовали у отмицама Срба. Добили су обећање ЕУЛЕКС-а да ће њихове наводе испитати и покренути откопавање неколико локација на Косову за које постоје докази да су масовне гробнице Срба.


Данашњи „фенси паори“ не познају елементарни значај начела неспојивости јавних функција за цивилизовани поредак. Војводином влада човек који је „набрао“ себи „на громиле“ разне функције, па сад правда туђе „фотељаштво“ тиме што су избори „скупи”. Жалосно напуштање начела правне државе и елементарних политичких начела цивилизованих народа, генерише се баш у Војводини, на бруку и срамоту њених житеља, чији преци су до половине 20. века били узор грађанског друштва.

Душан Ковачев, 18.06.2010.

Србији ће бити постављани најразличитији додатни услови, познати или непознати, јавни или тајни, у свакој верзији понижавајући, све док носиоци „вероватно најважнијег пост-хладноратовског пројекта” не буду закључили да је „недовршени посао на Балкану” на крају завршен у складу са њиховим стратешким интересима и политикама.

Љубомир Кљакић, 14.06.2010.

Колико разумем, земље чланице ЕУ, а нарочито она бројна армија чиновника Уније из Брисела, у крупним стварима као што је то пројекат „независно Косово”, не доносе ни самосталне, ни извршне одлуке. О свим стратешким, чак и тактичким питањима од интереса за реализацију пројекта „независно Косово“, одлучује се у САД.

Љубомир Кљакић, 10.06.2010.

Поредак планетарне дистопије. Двомисао – новоговор, двоговор, управљање перцепцијом, стратегија TINA и стварна улога пропагандног слогана „ЕУ нема алтернативе, никада нећемо признати независност Косова”. Вук је толико сит, а преостале овце толико су хипнотисане и дезоријентисане да и саме мисле како су све на броју.

Љубомир Кљакић, 07.06.2010.

То са нама и Турцима увек је „више од политике”. Турци су део нашег колективног памћења. Само Немци и Руси имају неке шансе да учествују у “прерасподели пустара” наше подсвести с Турцима. А и Турци. Кад одете у Турску, и кад чујете како изговарају реч „Србистан”, осећате да они нас замишљају, тамо негде на неком каквом-таквом Западу и некако већим и важнијим него што јесмо. А опет разумемо шта значи „јок” и „јазук”.


Време пре избора и сами избори су донели једну изузетно занимљиву промену која би могла имати важније последице од “ломљења политичког система”. Да би се објаснила та промена, неопходно је подсетити на унутрашњу британску реалност. Британија је, наиме, упркос свим променама, још увек на известан начин класно друштво из времена 19. века. Још увек постоји аристократија и власници земље и добара и они други, који су се некада називали “common people”, а потом или средња или радничка класа.

Синиша Љепојевић, 24.05.2010.

Паралелност и комплементарност се подударају само у аксиомима политичке геометрије владајућег режима у Србији. Та геометрија нема везе са логиком оног што се се стварно дешава. Реторика режима и логика стварног дешавања су полу праве које се крећу у супротним смеровима. Смисао реторике је да гласачи поверују у бесмисао.


Шта је прича о рајским вртовима Европске уније чијим ће се плодовима нахранити изгладнели Срби,приступним фондовима који само чекају да еврима напуне пробушене џепове и кривих и дужних Срба, него остварење животних снова просечног гласача земље чуда, ништа рада, а лова до крова? Управо то, нудили су Језда и Дафина, тих, деведесетих година, само што је то ипак била напреднија варијанта од ове садашње маркентишке ЕУ фатаморгане, пошто су штедише кје су дизале улог ипак имале неку конкретну корист.

Љубиша Спасојевић, 13.05.2010.