Српски режим стално наглашава пријатељство са Русијом, подударност интереса и захвалност за принципијелну подршку поводом Косова и Метохије, а у реалности ради на томе да постане део антируског блока и политике.

Данас је проблем Сребренице постао предмет политичке спекулације, у коју увлаче Србе, иако се појављује све више података да је Сребреница испланирана и добро изведена операција западних специјалних служби. Лаж о Сребреници се шири по свету огромном брзином и борити се са њом постаје све теже.

„Принудна управа“ над Буњевцима наступила је у јеку вербалних напада хрватских националиста у Војводини на оне који не деле осећај припадности хрватском народу. У најосетљивије време, кад се припрема посебни бирачки списак буњевачке националне заједнице, буњевачким националним установама одузета је самосталност.

Анализа спољне и безбедносне политике Европске уније. Она се спроводи од почетка деведесетих година прошлог века без већег успеха посматрано са становишта циљева спољне и безбедносне политике који су промовисани у оснивачким уговорима ЕУ. То је време настанка униполарног света и његове кризе која се уочава последњих година. Европска унија није успела да створи свој идентитет на међународној сцени…

Норвешки научник је дао интервју сајту Фонда Слободан Јовановић током недавног боравка у Београду, након предавања у Центру за мировне студије Факултета политичких наука.

Србија треба да остане војно неутрална јер приступ НАТО-у није у њеном националном интересу. Чланство у Североатлантској алијанси угрозило би територијални интегритет наше земље и погоршало односе са Русијом, закључили су учесници трибине „Србија на раскршћу - неутралност или НАТО” одржане 17. фебруара на Академији за дипломатију и безбедност у Београду.

Принцип активне неутралности подразумева надоградњу на прокламовану војну неутралност Републике Србије, као и уважавање основа неутралности које произилазе из закључака Хашке конференције из 1907. године (неприкључивање једној од страна у сукобу, непружање оружане нити материјалне помоћи једној од страна у сукобу, недозвољавање коришћења властите територије за припремање или извођење оружаних акција од стране неке друге земље) као и каснијих тумачења да војна неутралност не значи и неактивност…

Знају ли Влада, Скупштина и грађани довољно о томе да би могли усвојити резолуцију којом Србија прихвата одговорност? Недопустиви је парадокс да по препоруци највишег политичког руководства, Народна скупштина требало би да у име свих грађана добровољно прихвати одговорност за злочин за који је Међународни суд правде одбио да Србији припише кривицу.

Већина грађана Србије нашу земљу не види у НАТО-у. Како је показало најновије истраживање агенције «ТНС Медијум Галуп», на узорку од 1200 испитаника, против чланства у Североатлантској алијанси изјаснило се 61 одсто грађана, за је 20, док је неодлучно 19 процената.

Oни којима Шутановац жели да нас приведе сматрају да су легалне институције државе Србије на Косову претња за безбедност и спремни су да реагују на сваку претњу. Шутановца треба подсетити да на северу Косова не делују никакве институције тамошњих Срба, као и да тамо није реч о некаквом САО Северно Косово. Тамо делују само структуре државе Србије, исте оне државе којој је Шутановац министар одбране.