Остаје нам максимум 68 држава, које би могле да подрже ставове званичног Београда. Дакле, имамо најмање 69 држава које неће подржати Београд и највише 68 држава које то могу да учине. Резултат гласања на предстојећем заседању Генералне скупштине УН је више него известан. Србија више нема ни једно политичко средство којим може да се брани. Нема резервну карту у својим рукама, којом може да одигра.

Отпутовао је у вечност неког бољег и праведнијег антиглобалистичког света, наш велики пријатељ Пјер Мари Галоа, српској јавности познат као генерал, искусни геополитичар, познавалац физике, аеронаутике,војне доктрине, економије, географије, историје и социологије, и последњи живи Де Голов сарадник .

Још у августу 2009. године министар Оливер Дулић (ДС) је амбициозно најавио да ће држава у марту ове године започети изградњу, ни мање ни више него, 20.000 станова. Симптоматично је и то што закон одређује Фонд за развој Републике Србије као институцију преко које ће се из буџета државе, буџета локалних самоуправа и кредита банака убирати средства, а потом вршити плаћања грађевинској оперативи. Подсећања ради, то је онај исти фонд у коме је недавно ухапшено 7 службеника…

Име нашег великог генерала Де Гола често се у последње време на различите начине злоупотребљава и зато сам дужан да неке ствари историјски објасним. Чудно је чути једног Енглеза, који до сада баш и није показивао неко велико познавање српске историје, како одједном на Балкану прижељкује појаву неког „српског Де Гола“ који би решио проблем Косова.

Министар спољних и осталих непознатих и непризнатих недела овог пута није јавно обећао да ће прихватити сваки ферман који аваз ефендије донесу као одговор, као што је то обећао да ће учинити са мишљењем хашког кадије. Сигурно је да ће министар иностраних и осталих непризнатих и непознатих недела успешно наћи решење и за овај проблем, као што их је и досада успешно решавао, о чему говоре и постигнути резултати. И да се не заваравамо, јавне аваз ефендије и тајни фермани су само још једна обмана сиротиње раје…

Бивши председник Либерије, Чарлс Тејлор, оптужен у Хагу за геноцид над сопственим народом и подстицање грађанског рата у суседном Сјера Леонеу, изјавио је на суђењу у Фритауну да му је “власт у Београду испоручила оружја у вредности од 7 милиона долара”. И у Београду, засад, влада амнезија. Нема ни података како је мимо устаљених, строго контролисаних канала за трговину оружјем, до испоруке овом крвнику уопште дошло .

Читајући како домаћи медији хвале председника Тадића као “миротворца” у једном “међународном” обрачуну у малом сеоцету крај Панчева, просто дође човеку да се задиви каквог “помиритеља” имамо, а да тога нисмо ни свесни. Било би лепо. На жалост, све је баш обрнуто и медијска операција изигравања успешности међу сељацима је Тадићев срамотни покушај да бар међу сељацима изгледа успешно и разводни пажњу јавности пред јасном стварношћу његове континуиране политике.

Ко убудуће може веровати нашој политици? Може ли краткорочно средство одговарати трајним интересима Србије, или штетити, пошто су наши ресурси ограничени? Ово има посебан значај у контексту актуелне политике, која ограниченост ресурса једино уме решавати прикључењем на фондове ЕУ. Наши политички лидери се нису либили да у своју играрију уплету читав свет.

Мора се предупредити нова Јалта, ова балканска, у којој велики играчи Америка и Немачка, (са стране мотри Русија) , нуде Турској утешну награду за “хендикеп- рампу” ка Европи, враћају је као регионалну силу у Србију до Калемегдана. Оперишући бесконачно и безидејно са сомнабулном флоскулом и „Косово и Европа“, ова нова генерација Титових следбеника служи се технологијом својих очева. Купује време да би у међувремену преостали домаћи задаци, отцепљење Санџака и Војводине, били обављени.

Како ће се ствари даље развијати остаје да се види.Чињеница је да се иде ка решењу и да је Косово, што би рекао председник Србије Борис Тадић, ближе независности. Али, опет је све на Србији да себи постави важно питање, које данас као уцену постављају наши такозвани пријатељи: да ли је Србији важнија Европска Унија и да се нађе у кругу држава које су се здушно залагале да јој одузму део територије, или је важније да јавно саопшти да јој је изнад свега стало до Косова и Метохије.