У протеклих неколико месеци, наша јавност је сазнала за постојање јавног предузећа са чудним називом «Нуклеарни објекти Србије». У питању је Центар за промоцију науке. Ми сазнајемо да се ради и гради нешто чега нема нигде у Европи и да ћемо то да платимо 34 милиона евра и то из кредита!

Промоција накарадног, егоцентричног модела, довела је до погрешног схватања важних Западних тековина. Постало је општеприхватљиво гледати само свој џеп и своје интересе. Нестало је солидарности, а када нестане солидарности нестаје и колективитета. Живимо у страху једни од других, не дружимо се, не окупљамо се, не познајемо се. Сујета нас дефинише у тој мери да се сав наш национални и колективни потенцијал своди на међусобне сукобе.

Реформа правосуђа је формално започета у мају 2006.године усвајањем Националне стратегије правосудне реформе. Националном стратегијом реформе правосуђа констатовано је да је непостојање одговарајућег уставног и законског оквира допринело предугом трајању судских поступака, непостојању одговорности органа правосудног система и појединаца, нерационалној мрежа судова…

Девет је векова минуло од рођења великог жупана Рашке, Стефана Немање, родоначелника владарске династије Немањића и творца моћне српске државе у средњем веку. Овај осврт има истовремено и форму јавног предлога да се у календар значајних годишњица у години после ове, уврсти обележавање изузетне историјске годишњице на сваки прикладан начин уз учешће ресорних министарстава, САНУ, СПЦ и других надлежних организација.

И поред свих ових пропуста, мешетарења и бројних маруфетлука сви ови избори су у основи били демократски јер се на њима релативно слободно одлучивало између неколико кандидата. А бројни, често комични пропусти у процедури, данас се објашњавају темпераментом народа, политичким фолклором и локалним обичајима.

Реч апсурдан (лат. аbsurdus) користимо када означавамо нешто што је логички немогуће, бесмислено, неразложно, неподобно, неприлично или смешно. Исто тако, реч апсурдитет (лат. аbsurditas) означава логичку немогућност, бесмисленост, неразложност или глупост. Како је последњих месеци у медијима присутна све већа појава апусрда и апсурдитета, одлучио сам се да једним текстом пробам да сажмем неке најзначајније.

Серијом текстова, из истоимене књиге, покушаћемо представити нови модел привредног развоја земље, заснован на комбинацији коришћења природних ресурса којима располажемо, и потенцијала огледаних у бројности дијаспоре и преференцијалном статусу земље на појединим тржиштима.

Овај текст упућује на то да у одређењу просветитељства, али не и просвећености, није оправдано одбацити било коју његову верзију. Посебно стога што полагање искључивог права на располагање „правим“ просветитељством продубљује варљиво уверење да постоје непогрешива морална и сазнајна опредељења, која разлоге и узроке свог неуспеха приписују искључиво деловању својих противника.

Тетрахедрон историје, односно трочлани, триангуларни, троугаони или троспратни модел људске историје са његовом трослојном структуром различитих трансформационих потенцијала, ритмова и брзина, производи историју интерактивне мреже терестријалне социосфере, односно општу друштвену историју човечанства.

Аутор разматра историјске интересе и пројекте који су итицали на политичке токове у земљи, као и оне који су долазили споља. У центру пажње је пракса претварања аутономизма и регионализма у потпуну конкурентску државу већ постојећој која постепено губи функције и ингеренције на свом сопственом територију. Процес је могуће сагледати као почетак стварања новог идентитета и одвајања од дела старе нације.