Улазимо у трећу деценију како нам, у међународним односима, истина и правда нису савезници. У времену великог неразумевања, бесчашћа и лажних вредности спознали смо како је бити мета оркестрираног одиума нетрпељивости и разноврсног колективног кажњавања. Век смо завршили под НАТО-бомбама, као једини европски народ у полувековној историји тог војног савеза. У описаним околностима немала је храброст бити уважени грађанин Запада и, упркос медијској индустрији лажи и арогантно присвојеном праву на истину, гласно исказати неслагање.

“Бондстил не занима статус Косова, па ни независност, већ нам је циљ да овде обезбедимо мир за све. База се за сада не затвара и оно што је сигурно амерички војници овде остају до јула 2013. године“, тврди командант Мултинационалне борбене групе ”Исток” и први официр ”Бондстила”, учесник ”Пустињске олује” у Ираку, пуковник Џефри Литен. Новинари летели ”Блек хоуком“ разгледајући базу и југ Косова. Земља ће бити враћена власницима – кажу у бази.

Овим програмом Србију, као, уосталом, и друге постсоцијалистичке земље, требало je лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге

У медијима западних држава, у којима предњаче САД и Велика Британија, по инерцији и у српским медијима, Белорусија се води као најтоталитарнија држава на европском тлу, а председник Александар Лукашенко као последњи диктатор Европе. Међутим, већ деценију и по јасан показатељ успона Белорусије су чињенице да је то слободарска земља са стабилним животним стандардом становништва, са динамичном и успешном привредом, са завидним позитивним показатељима готово у свим доменима социјалног, економског, здравственог, школског, научног, културног и одбрамбеног карактера.

Испоставило се да споменик „Птица сломљених крила“, подигнут 1994. године жртвама партизанске војске у Суботици, у ствари врви од имена ратних злочинаца из Другог светског рата, али ни данас не постоји државна одлучност да се то промени. Исход одлука партиотократске државе данас је тиха ревизија резултата Другог светског рата, јер се сваке године, почетком новембра, градске власти Суботице клањају ратним злочинцима, без политичке воље да њихова имена уклоне са споменика.

Распад/разбијање друге по реду државне заједнице јужнословенских народа засигурно је једно од најтрауматичнијих колективних искустава житеља региона у, и иначе им нимало наклоњеном и нетом минулом, двадесетом веку. Серија вишегодишњих и бруталних међуетничких ратова у којима је скончавала европска „Америка у малом“, оставила је за собом групно-психолошке баријере за које ни најистрајнији оптимисти међу истраживачима трагичне западно-балканске недавне прошлости, нису веровали да ће бити лако и брзо уклоњене

Сада се тражи доказ о смрти генерала Драгољуба М. Михаиловића, како би могао да се настави процес његове рехабилитације пред Вишим судом у Београду. Где ми то живимо? Да ли ми стварно живимо? Можда је овај живот наша илузија која је промакла садашњој законодавној, судској и извршној власти? Наравно да за верујуће Србе ни Чича Дража ни чика Пера нису мртви, али је проблем у томе што они очигледно нису мртви ни за њихове убице.

Бомбардовање Граца, гледано са стране југословенске ратне авијације, је више симболички него војни успех. Ако узмемо у обзир да је Југословенско краљевско ваздухопловство истог дана извршило напад на Грац, који је у доњој Штајерској био центар аустријског нацизма и обавештајних служби, онда тај симболни војни акт значи више од ратног успеха. Наиме: Југословени, а поготово Словенци знали су да је овде центар свих акција нациста против Краљевине Југославије.

У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.

У чему лежи нечија снага некада није лако докучити. Људи су опремљени различитим моћима које им помажу да решавају проблеме. Неки то раде силом, неки лукавошћу. Неки се прилагођавају, неки прескачу, неки обилазе, а неки ломе свог непријатеља. Кинеска цивилизација је стара хиљаде година. За то време је Кина као држава пролазила кроз периоде успона и падова да би данас, упркос завидљивим погледима преко „кинеског зида“, постала друга светска економија са стабилним растом.