Јуче, 29. јануара 2012. престало је да куца срце мог доброг кума Пеђе Кијука. Хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац… Никада није био члан нити једне партије, не припада ниједној филозофској или књижевној школи, као што није члан нити једне квазимистичне или езотеријске организације.

Фамозни списак од 300 највећих пореских дужника у Србији, у категорији од по 100 предузећа, предузетника и физичких лица, угледао је светлост дана и то баш симболично на Бадњи дан 6. јануара. Овакав гест Пореске управе последица је предходних измена и допуна Закона о пореском поступку и пореској администрацији који је Народна скупштина усвојила 29. децембра 2011. године. Режим Бориса Тадића уствари, по ко зна који пут, обмануо јавност и Србији, извргао руглу и спрдњи материју пореске политике…

Како извештава Танјуг, Европска банка за обнову и развој изабрала је Божидара Ђелића за члана саветодавне групе „Од транзиције ка транзицији“ која пружа помоћ новим арапским владама у економским реформама. Танјуг такође извештава да је Божидар Ђелић у писаној изјави достављеној медијима навео да се нада да ће његово искуство, стечено претходних година, не само у Србији, већ и у Пољској и Русији, допринети бољем раду саветодавне групе.

Данашњи жреци Европе не хуле на олтар Азије, већ на изреку „Косово је најскупља српска реч“. Откуд то? Отуд што је реалност развејала њихове сањарије, и мора почети свођење рачуна колико кошта наша отета имовина. Иде време када ће Срби и Албанци схватити да је НАТО на Космет дошао да у име држава чланица, а за рачун васељенских богаташа, отме од грађана Србије њен део вредан више од хиљаду милијарди долара.

Све ове године Србија је без сопствене дугорочне стратегије економског развоја, која би била научно верификована и политички усвојена у Скупштини. Улогу стратегије имају меморандуми о буџету и економској и фискалној политици који се пишу у сарадњи (тачније, диктату) са ММФ. Усвајање меморандума и остваривање њихових циљева ММФ је наметнуо као услов за доделу кредита Србији и за њен приступ међународном тржишту капитала.

Навршио се век од смрти Милована Миловановића, великог српског дипломате и државника, а да му средина из које је поникао, до данас, није одала ни заслужено признање, ни дужно поштовање. Отпочела је и стота годишњица од склапања српско-бугарског споразума, који је његово највеће практично дело и блистава круна његовог дипломатског рада.

Овим програмом Србију, као, уосталом, и друге постсоцијалистичке земље, требало je лишити власништва над ресурсима којима располаже и довести је у такву дужничку зависност (дужничко ропство) да буде беспоговорни послушник моћних и богатих, а овај простор је третиран, пре свега, као извор јефтине и обесправљене радне снаге

Сада се тражи доказ о смрти генерала Драгољуба М. Михаиловића, како би могао да се настави процес његове рехабилитације пред Вишим судом у Београду. Где ми то живимо? Да ли ми стварно живимо? Можда је овај живот наша илузија која је промакла садашњој законодавној, судској и извршној власти? Наравно да за верујуће Србе ни Чича Дража ни чика Пера нису мртви, али је проблем у томе што они очигледно нису мртви ни за њихове убице.

Бомбардовање Граца, гледано са стране југословенске ратне авијације, је више симболички него војни успех. Ако узмемо у обзир да је Југословенско краљевско ваздухопловство истог дана извршило напад на Грац, који је у доњој Штајерској био центар аустријског нацизма и обавештајних служби, онда тај симболни војни акт значи више од ратног успеха. Наиме: Југословени, а поготово Словенци знали су да је овде центар свих акција нациста против Краљевине Југославије.

У неслободним земљама, које су без свог економског и политичког суверенитета, умјесто централне банке оснивају се валутни одбори. То је монетарна институција без монетарних овлаштења. Стварни садржај мјењачнице се испуњава празним појмом централне банке. И што је најважније то има и своје присталице. Не само политичке, што је разумљиво, него и из реда економиста. Посебно изненађење су економисти из земаља у којима је уведен валутни одбор.