Појам криза има широко, али не и сасвим прецизно значење. Свака гранична ситуација, свако “стање” нестабилности, ризика и опасности за неки, било који, биолошки, социјални или историјски систем, сваки сукоб или напетост од виталног значаја за поједица, групу, заједницу или човечанство уопше, конвенционално се означава као “стање” кризе. Криза је, дакле, “стање” системске узбуне које безпоговорно захтева одговор система, односно доношење одлуке о активностима које треба да спрече негативни исход тока догађаја и да његове векторе преусмере у пожељном правцу.

Било је довољно мало, па да држава Науру, барем на један дан, буде спомињана као једна од централних вести у већини светских медија. Било је довољно да објаве своју одлуку о признавању једнострано проглашене независности Абхазије и Јужне Осетије (после Руске Федерације, Никарагве и Венецуеле, четврта су држава која је то учинила).

То је такозвана држава, у којој бивши амерички председник Бил Клинтон има ту част да, док је још жив, открије свој сопствени споменик. Ова сецесионистичка творевина је дом америчке војне базе Бондстил. То је такозвана држава, која “тежи европским вредностима”, “мултикултуралности” и “толеранцији”, а која је при том готово потпуно етнички чиста, и у којој припадници српског народа живе у резерватима. Они су очигледно изоловани за сопствено добро, попут Јевреја, које су на сличан начин изоловали нацисти уочи Другог светског рата.

АП Војводина је, дакле, суштински, национализовала (у форми куповине новог пакета акција) најмоћнију финансијску установу Војводине, успешно развијану скоро две деценије. Овим начином је новосадски централизам, уз помоћ и сарадњу стручног кадра Ге 17 плус, приграбио установу коју су стварале најуспешније фирме и привредници Војводине.

Општине Житиште, Српска Црња, а врло вероватно и Зрењанин, могу се наћи пред банкротом. Зрењанинци би се опет могли наћи у ситуацији да посетиоцима, који чују крекетање хиљада жаба из мртваја, у сред града, опет објашњавају како «ово није мртав град». До тада, Банаћани би требали да добро размисле о речима покојног Зорана Ђинђића «да ли им је потребно да плаћају два пореза уместо једног», и да бар извуку наук од невоље у којој су се нашли «напумпавањем дугова» новосадском предузећу Војводинаводе.

НАТО није решење за економску кризу, за еколошку кризу, за културну кризу, за кризу политичке демократије. НАТО би могао да буде добар за војне интервенције, за нуклеарни рат, за наметање милитаризације, за поновно наоружавање земаља као што је Србија, али не може да заштити свет.

Оптерећени митоманијом „успешне приватизације“, „мулти-толеранције“, „евро-интеграције“, све неразумније и „виртуелније“ ће са „апдејтованим“ Статутом у џепу „избегавати да се суоче с реалношћу“. А реалност је неумољива. Реалност је да у Војводини нестаје производне привреде која може да трпи све надувенију, повампиренију бирократију по мери „самоуправног социјализма“.

Полемика око кључних економских питања обележила је прву од три трибинe посвећених теми „Србија и светска економска криза“ у организацији Фонда Слободан Јовановић. У четвртак, 30. априла, у сали Коларчеве народне задужбине, говорили су министар рада и социјалне политике Расим Љајић и председник Економског савета Дeмократске странке Србије др Ненад Поповић.