Србија се налази на опасној странпутици са оваквом Резолуцијом. Она је уједно последњи симбол поражавајуће политике која прети да српску борбу за очување државе претвори у потпуни колапс. Данашња Резолуција, која је спорна и формално и суштински, је последњи показатељ да Србија не само да не препознаје сопствене “црвене линије”, већ да исте никада нису ни постојале.

Упркос великој привржености својој држави, коју је знао да цени и цар Душан, у последњој деценији, од 1999. године, Српска држава готово и да не помиње Горанце који су остали да живе на Косову и Метохији, и живе теже и у далеко лошијим условима него многи Срби у енклавама на Космету. Иако нису Албанци, третирани су као припадници албанске мањине у местима где живе. При покушају да се објасни да они нису Албанци, многи Срби сматрају како су они “исти”.

Изградња моста преко Саве се реализује под изузетно чудним околностима, обзиром да се не зна укупна цена, не зна се рок за завршетак радова, нити су унапред дефинисане приступне петље, где мост почиње и где се завршава. Првобитна цена, према идејном пројекту, са којим су градске власти изашле у јавност 2005. године, била је пројектована на 90 милиона евра. Потом је вртоглаво „скакала“, што указује на то да је сасвим извесно да ће Београђани на крају, са изградњом приступних саобраћајница, платити укупан цех од 300 милиона евра.

Остаје нам максимум 68 држава, које би могле да подрже ставове званичног Београда. Дакле, имамо најмање 69 држава које неће подржати Београд и највише 68 држава које то могу да учине. Резултат гласања на предстојећем заседању Генералне скупштине УН је више него известан. Србија више нема ни једно политичко средство којим може да се брани. Нема резервну карту у својим рукама, којом може да одигра.

Отпутовао је у вечност неког бољег и праведнијег антиглобалистичког света, наш велики пријатељ Пјер Мари Галоа, српској јавности познат као генерал, искусни геополитичар, познавалац физике, аеронаутике,војне доктрине, економије, географије, историје и социологије, и последњи живи Де Голов сарадник .

Још у августу 2009. године министар Оливер Дулић (ДС) је амбициозно најавио да ће држава у марту ове године започети изградњу, ни мање ни више него, 20.000 станова. Симптоматично је и то што закон одређује Фонд за развој Републике Србије као институцију преко које ће се из буџета државе, буџета локалних самоуправа и кредита банака убирати средства, а потом вршити плаћања грађевинској оперативи. Подсећања ради, то је онај исти фонд у коме је недавно ухапшено 7 службеника…

Имајмо у виду да, док доносимо резолуцију о измишљеном тзв. сребреничком геноциду, спадамо међу земље које нису усвојиле скупштинску одлуку којом потврђују да је прави геноцид извршен над Јерменима. Чак су и неке чланице НАТО (нпр. Француска и Грчка) донеле такву резолуцију, а Србија, ради „добрих“ односа са Турском, није! Српски режим тиме не гази само морал, већ избегава да види да је све повезано. И геноцид над Србима, и геноцид над Јерменима. Не би смо смели да заборавимо како не треба много да се стигне од Арарата до Јадовна!

Пре десет година убеђивали су нас да ће кроз приватизацију у земљу стићи значајне иностране инвестиције, а што је још важније добићемо и квалитетне стратешке партнере, који ће брзо од лоших друштвених/државних предузећа створити успешне приватизоване компаније које ће бити мотори будућег дугорочно одрживог економског раста. Данас видимо да смо кроз приватизацију углавном добили као власнике домаће контраверзне бизнисмене и наркобосове, и белосветске спекуланте који су брзо „очерупали“ приватизована предузећа, на њих ставили катанце, а раднике избацили на улицу.

Име нашег великог генерала Де Гола често се у последње време на различите начине злоупотребљава и зато сам дужан да неке ствари историјски објасним. Чудно је чути једног Енглеза, који до сада баш и није показивао неко велико познавање српске историје, како одједном на Балкану прижељкује појаву неког „српског Де Гола“ који би решио проблем Косова.

Министар спољних и осталих непознатих и непризнатих недела овог пута није јавно обећао да ће прихватити сваки ферман који аваз ефендије донесу као одговор, као што је то обећао да ће учинити са мишљењем хашког кадије. Сигурно је да ће министар иностраних и осталих непризнатих и непознатих недела успешно наћи решење и за овај проблем, као што их је и досада успешно решавао, о чему говоре и постигнути резултати. И да се не заваравамо, јавне аваз ефендије и тајни фермани су само још једна обмана сиротиње раје…